ИН4С истраживање: Ко су Гал Барак и Уве Ленхоф, и каква је њихова веза са Црном Гором и Предрагом Бошковићем?

Посланик Демократске партије социјалиста, бивши министар више ресора, Предраг Бошковић, тужио је главног уредника портала ИН4С Гојка Раичевића због новинског чланка. 

Бивши мулти-практик министар палог режима, Предраг Бошковић, очито покушава пронаћи начин да некако „прекрати“ опозиционарске дане. И, по старом „добром“ обичају главних експонената политика ДПС-а и сателита, одлучио је да то уради – нападима на слободне медије.

Свјесни смо да ИН4С, као медиј који се у континуитету посветио демонтажи дискриминаторских, али и клептократско-корупционашких пракси бившег режима, смета Бошковићу и „дружини“. Такође, сигурни смо и да ће његова тужба имати сличан епилог попут оне Веселина Вељовића, који је безуспјешно покушао да нам „прикачи“ утају пореза.

Трагом, необичне, неуредне, али свкако и неосноване тужбе, каквом је описао бранилац и предсједник Правног тима ИН4С, Владан Бојић, дошли смо до занимљивих података:

Ко су Гал Барак и Уве Ленхоф, и каква је њихова веза са Црном Гором и Предрагом Бошковићем? Судећи на основу правоснажне пресуде Покрајинског суда за кривичне предмете у Бечу број 122 HV 4/20g, Гал Барак је криминалац одговаран за прање новца и тешку превару кроз коју је оштетио „далеко више од 1.000 лица“ од којих преко 120 грађана Републике Аустрије и то за вишемилионске износе због чега је осуђен на четири године затвора.

Други фактички оснивач овог предузећа, Уве Ленхоф, такође је ухапшен у Аустрији због прања новца и тешке преваре, не би ли због истих дјела потом био изручен Њемачкој, гдје је, док је чекао суђење, под неразјашњеним околностима умро у притвору

Modus operandi ових криминалца састојао се у успостављању бројних лажних „инвестиционих“ интернет-центара, којима су руководила различита предузећа у њиховом власништву, преко којих би „исисавали“ паре од незнавених жртава у замјену за различите лажне инвестиционе могућности – ријечима пресуде кривичног суда у Бечу, инвеститори су били доведени „у заблуду у вези са чињеницом да се у оквиру „брендова“ продају инвестициони производи у складу са законским прописима“, док заправо,, починиоци лицима доведеним у заблуду нису пружали савете везане за инвестиције у складу са њиховим интересима, већ су имали намеру да их само наведу на (даље) уплате.“ На овај начин су Гал Барак и његов партнер Уве Ленхов оштетили више хиљада људи, а себи прибавили противправну милионску добит. Налог за хапшење Уве Ленхова издат 30.6.2019. наводи како се „пријавило више стотина оштећених у Европи са износом штете далеко преко 10 милиона евра. Само у Аустрији су до сада пријављени губици пословних контаката са наведеном платформом у обиму од преко 2,5 милиона евра“. Тај новац би се потом, преко различитих „оф-шор“ предузећа прао све док му се не би изгубио траг.

Оно што је посебно интересантно јесте чињеница да се као дио криминалне мреже којом су Уве Ленхоф и Гал Барак управљали наводи и предузеће Глобал Пејмент Солушнс (ГПС) из Подгорице. Како објашњавају истраживачи из ФинТелеграма: „Барак је заједно са Ленхофом основао компанију за обраду плађања Global Payment Solutions Podgorica DOO у Црној Гори. Компанија је коришћења за прање новца украдених од клијената“.

Да је фирму ГПС заиста основао у име и за потребе ове двојице, београдски адвокат Марко Вујошевић потврдио и редакцији ИН4С. Судећи по листинзима овог предузећа, исто је вршило милионске преносе на различита друга друштва, домаћа и страна, која су такође била дио наведене криминалне шеме, све у циљу да се паре стечене криминалном дјелатношћу опере. У том циљу је, као што објашњава пресуда окружног суда у Бечу новац „потом одатле уплаћиван другим друштвима чији стварни власници су углавном били Гал БАРАК и други саучесници који се засебно гоне, (…), при чему су те уплате по правилу вршили на основу фиктивних уговора одн. фиктивних фактура са нетачним подацима или предметима услуга, као што су “Уговор о пружању услуга”, “Уговор о пружању маркетиншких услуга”, “Уговор о пружању консултантских услуга”,„Ауторски хонорар“, „Маркетиншке услуге“, „Услуге менаџмента“ итд.

У низу друштава са којима је је ГПС имао закључен фиктивни уговор (о консалтингу) била је фирма „WOLF&STEIN“ ДОО из Подгорице. Уговор о пружању консултантских услуга је, у име предузећа WOLF&STEIN, потписао извршни директор тог предузећа, тада двадесетдвогодишњи Андрија Бошковић, синовац тадашњег министра одбране Црне Горе, Предрага Бошковића.

Да ствари буду још занимљивије, испоставиће се да је фирма „WOLF&STEIN“ пословала на истој адреси као и ГПС која је била дио криминалне мреже Гала Барака.

О томе свједочи извршни директор фирме ГПС у исказу који је дао, по замолници Државног тужилаштва у Филдкриху, пред истражним органима Вишег суда Црне Горе.

Стога не треба да чуди што је управо са позивом на ову адресу, бул. Џорџа Вашингтона број 98, Служба за надзор финансијског тржишта Републике Аустрије 1. септембра 2020. издала саопштење да услијед могућих негативних посљедица треба избјегавати пословање са Друштвом “Global Payment Solutions” са адресом Бул. Џорџа Вашингтона 98, Подгорица, које се лажно представља као овлашћено за вршење јавних трансакција и тиме причињава штету јавности.

Да веза са породицом бившег министра Бошковића нису биле случајне свједочи чињеница да је криминално предузеће ГПС уплатило и полумилионски износ (657.000 евра) ЖРК Будућност чији је ондашњи предсједник био управо Предраг Бошковић, тадашњи министар одбране Црне Горе.

Али и чињеницом да је његов синовац Андрија „кумовао“ још једној шеми Уве Ленхова на начин што је, поред управљања фирмом WOLF&STEIN, у име фирме Veltyco Ventures Limited са Манских Острва, која је такође дио криминалне групе Уве Ленхофа, основао и фирму VELMONT MNE и то на истој адреси на којој су пословале фирме Гловал Пејмент Солушнс и WOLF&STEIN (Бул. Џорџа Вашингтона бр. 98).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: