ИН4С открива криминал који Вељовић штити: Умјесто захвалнице, пријети и хапси новинаре, прогони СПЦ и грађане

Након што су се поводом текста свештеника и нашег колумнисте о. Јована Пламенца појавиле „рекације осуде“ које су ништа друго до умрежени говори мржње, пуни клевета и неистина, устремљени на рад нашег портала и поменути текст о. Пламенца – наша редакција је послала питања директору Управе полиције, Веселину Вељовићу у циљу објективног извјештавања.

Повод је, прије свега, била његова изјава којом је таргетирао наш медиј, чиме је прекршио Устав Црне Горе, будући да функција коју обавља не смије бити злоупотријебљена у политичке сврхе. Међутим, то и не чуди од директора који је, умјесто да штити и служи народу, својевремено изјавио да никада неће ухапсити „вицепредсједника“ државе Црне Горе, Мила Ђукановића.

Питали смо директора УП како је могуће да и даље дозвољава излазак на улицу полицајцима без јасно истакнутог имена или броја. Одговор нисмо добили.

Подсјећамо да су у претходним акцијама полиције учествовали полицијски службеници без назначеног имена или идентификационог броја, а што је пракса која се упражњава дуги низ година. Изгледа да је „лице без имена“ најбољи заштитник режима Мила Ђукановића, а по диктату Вељовића који спроводи такве „заштитничке“ одлуке. Није важно што је то противуставно и незаконито, уосталом, то се и подразумијева када се говори о Ђукановићевом „чувању и одбрани демократске Црне Горе“.

Такве акције подразумијевале су „обезбјеђивање“ и интервениције на демонстрацијама, протестима, док се пребијају новинари (као што је случај са уредником портала ИН4С, Гојком Раичевићем); таква лица су ухапсила народне опозиционе посланике у Скупштини Црне Горе, пребијала и хапсила народ и челне људе града Будва, прогонила свештенике и православни народ у Црној Гори, а нарочито оне који се изјашњавају као Срби.

Ипак, нисмо добили одговор ни кад је ријеч о суспензији службеника који нису обаваљали савјесно свој посао и који су на очиглед цјелокупне јавности прекорачили своја овлашћења. Такав најскорији и најтранспарентнији примјер је управо насилни покушај преузимања власти у Будви.

Да не помињемо мучење осамдесетдвогодишњег пастира народа у Црној Гори – Митрополита Амфилохија, те хапшење и затварање епископа Јоаникија. 

Умјесто да се разрачунава са криминалцима и активним учесницима у рату криминалних кланова који епилог доживљавају на црногорским улицама, убијајући „успут“ недужне грађане – полиција, на челу са Вељовићем а по директиви својег поглавника Ђукановића и осталих из врха власти, прогони Српску православну цркву, свештенике, вјерујући народ, новинаре и све своје неистомишљенике.

Стога и не чуди да није одговорио да ли зна колико Црна Гора броји нерејешених убистава и који број тог трагичног биланса се односи на период од када се вратио на мјесто директора. Вјероватно зна, а боље би било да не зна.

Боље би било и да се бави проблемима у својим редовима, незаконитим и нелегалним радњама које се одвијају под његовом „стражом“, црногорским бродовима који шверцују наркотике, убиствима, уцјенама, решетањима на очиглед јавности, убиствима новинара и свакоме ко је на било који начин повезан са Милом Ђукановићем а није његов, у најмању руку, истомишљеник.

Стога, не заборавимо убиство Александра Саше Пејановића, одстрел младића блиских режиму, убиство новинара Душка Јовановића, новинаре убијене у Загребу а који су писали о шверцу цигарета Мила Ђукановића итд. – листа подсјећања је подугачка.

Те тако, Вељовић, умјесто да захвали редакцији ИН4С која одрађује његов посао а који се нарочито тиче идентификације полицијских службеника који су прекорачили своја овлашћења, а што је потврдила и међународна заједница – острвљује се на наш портал и користи полицијске ресурсе за заштиту приватне државе актуелног предсједника Црне Горе.

Питали смо га и зашто је изостало његово јавно реаговање на пријетње упућене редакцији ИН4С, а које су објављене на нашем порталу, али и које је кораке предузео како би открио ко је од полицијских службеника нападао нашег уредника – и како је могуће да не знају ко је, ако су регистарске таблице јасно евидентиране.

Одговор је, наравно, ћутање.

Ћутање је универзални одговор на агрументе и достављене примјере неправилности у раду УП.

Очигледно да једине ријечи које се могу чути од Вељовића и њему блиских, су ријечи мржње и јавног етикетирања медија и појединаца, а кад с ријечи пређу на дјела – „дебело“ прелазе: пендреком, сузавцем, шок бомбама, пријетњама разним „тракторијадама“, прогонима и погромима (а то се све могло чути са адреса политичких представника владајуће странке и оних државних функционера блиских њима).

Стога, иако нисмо добили потврду од директора полиције, чини се очигледним да је у питању координисана акција УП и дијела такозваних аналитичара који су истог дана кад и он упутили тешке оптужбе на рачун нашег портала и понудили радикална решења кад је рад портала у питању.

Намеће се закључак да Вељовић покушава да нам наметне страх од полиције имајући на уму да је одлучио да упути оштре и увредљиве ријечи нашој редакцији те, то значи да је отворио и званично лов на новинаре ИН4С?

Вељовић, нажалост, није тумачио чињеницу да порталу ИН4С који постоји већ дванаест година, утицај и посјећеност расте док, поређења ради, његови службеници напуштају посао у полицији на чијем је челу.

Погубно је то када „узјашете“ сопствени народ и покушавате да се „одбраните“ од Црне Горе, од истине и правде, па пријетњама покушавате да угушите слободну ријеч, а умјесто да никне сјеме страха које желите да усадите – наш рад сваким даном постаје све утицајнији а полицајци бацају „његове“ униформе и стају уз свој народ.

Мотив за овакво „принципијелно“ и „досљедно“ заступање интереса Прве породице а под маском „заштите суверенитета и независности“ је свакако и материјално богатство. Ипак, директор УП нам није одговорио колико се његово богатство увећало од напуштања југословенске војске до данашњег дана.

У складу са тим, Вељовић није желио ни да се присјећа, а камоли поближе објасни нашим читаоцима период са почетка 90-их и своју улогу у ратним дејствима, рецимо у Буковици.

Срећом, и тај смо посао обавили умјесто господина Вељовића и ставили на увид јавности исповијест једног од прогоњених буковичких муслимана, Сеифа Османагића, која је 2003. године објављена у публикацији Фонда за хуманитарно право, а у којој је оптужио Вељовића да је тада био један од полицијских мучитеља буковичких муслимана.

Вељовић је „мудро“ ћутао и на питање о томе да би ли сјутра, након смјене власти, био једнако лојалан политици Андрије Мандића, Милана Кнежевића и Небојше Медојевића као што је био Југословенској народној армији.

Упитали смо га, а и да даље се питамо, да ли би им био лојалан као што је био политици Слободана Милошевића као први црногорски пендрек или као што је касније био политици интезивног шверца цигарета Мила Ђукановића? Или пак, данас, кад је лојалан шефу свога клана Душку Марковићу?

Много питања а од Вељовића ни слово. Иако нас његов став о нама не обавезује, нити га сматрамо иоле вриједним тумачења, одговори на наша питања од стране шефа униформисане криминалне групе која служи једним дијелом Мојковачком, а другим дјелом Гранд клану, итекако су нас занимали како бисмо могли да планирамо вријеме пред нама.

И још једном, а овога пута јавно поручујемо Вељовићу да нас није, нити ће нас заплашити јер је истина наша кључна водиља у обављању новинарских задатака, те у складу са тим нашим читаоцима и цјелокупној јавности која прати наш рад (а посебно онима из владајућих кланова) кажемо: Пратите нас и даље, наставићемо да обзнанујемо истину у овим мрачним и мутним временима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: