ИН4С у Рију – четврти дан: Још мало стрпљења – заслужили су!

Иза нас је четвртина Олимпијских игара у Рију. Свој наступ на олимпијади су окончали наши тенисери, веслачи, пливачи, стонотенисери… а медаље још нема. Они наши спортисти који још нијесу завршили наступ, који се још боре – не изгледају ни мало убједљиво. Гледамо поразе кошаркаша, кошаркашица, стријелаца… ватероплисти су непрепознатљиви, без побједе. У односу на наша очекивања и бројне најаве, овај биланс је поражавајући. Тешко је набрајати, и понављати како ни четвртог дана није било никаквог успјеха, као ни трећег, исто као ни другог… итд.
Пред нама је пети дан, у коме борба за медаље може да се деси џудистима и стријелцима – али сада сваки наредни наступ српских спортиста, оптерећен је претходним лошим данима. Расте нервоза и негативни коментари публике су све чешћи, па је тензија код представника Србије све већа, и тиме се ствара додатни терет код наших олимпијаца. А ипак…
Испред нас је још увијек велики период олимпијског такмичења. Остале су нам 3/4 времена за борбу. Онима који наступају од данас, па до краја – треба подршка, из наших срца, из наше душе. Треба „ресетовати“ наш навијачки набој, и поставити ствари, као да игре почињу од данас, – јер за већину наших спортиста, реално је тако. Многи ће тек сада, први пут да изађу на борилишта. Другим ријечима, треба нам још мало навијачког стрпљења – јер су наши спортисти то заслужили. То су они исти, од којих још увјек, потупно оправдано, очекујемо велики број олимпијских одличја.
Нема никог међу нама, навијачима Србије, ко не зна – да су током јучерашњих уводних борби у стрељаштву, Аруновић и Величковић, биле 2. и 4. од укупног броја учесница. Нити нам је непознато да су српске кошаркашице изгубиле утакмицу послије вођства од +18! Нити ико мисли да игра ватерполиста не може да се подигне на још два нивоа изнад овог који сада гледамо… Да, то су они спортисти за које оправдано навијамо и чекамо њихове побједе. Нијесу порази оно на шта су нас они навикли. Управо тако, – навикли су нас на побједе! Због тих побједа, због толико радости које су нам приредили до сада, и учинили да на свим свјетским борилиштима са поносом узвикујемо име Србије – они су заслужили још мало стрпљења. Још само мало…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


A kad ce Divac podnijeti ostavku i konacno se opredijeliti za Amere i COCA-COLU?