IN4S u Velikoj Hoči kod porodice Petrović: Iz svega smo izašli jači

Milena Petrović, ćerka Srđana Petrovića iz Velike Hoče, vlasnika vinarije „Petrović“ čije su vino pripadnici takozvane kosovske policije zaplenili prošle godine, prisetila se za portal IN4S nedavnog nemilog događaja i poručila da su iz svega ovoga izašli mnogo jači nego što su bili ranije.

Prošlo je malo više od mesec dana kako su nasilje, strah i osveta  bili pomešani. Porodica Petrović iz Velike Hoče, na putu po zavetnoj svetinji, Kosmetu, bila je putokaz kod kog se novinarka IN4S portala prisetila scena koje su obeležile prošlu godinu, ali za meštane Velike Hoče, i buduće dane na KiM.

Na svom putu, sastala se sa Milenom Petrović, ćerkom Srđana čije su vino policajci takozvane države prosuli u nepovrat.

Mileni je postavljeno pitanje o tome kakav je osećaj bio doživeti i preživeti dan poput onog kobnog osmog decembra, na šta ona odgovara da je osećaj bio zaista neverovatan.

-To je jedna tragična scena koju smo doživeli i nadali se da se to neće desiti i da oni neće ispuniti ono što su želeli da postignu. Zaista je bilo potresno. Svi su javno mogli da vide šta se dešavalo na svim portalima. Nikada nikome ne bih poželela da se dogodi ovako nešto. Hvala Bogu, to se zaršilo. Nije najbolje, ali svi smo ostali živi i zdravi i niko nije ni na koga fizički nasrnuo.

O tom danu, ipak, priseća se Milena, mogu se reći i dobre stvari. Srbi su se složili i pokazali da kad su skupa, sve se može preživeti.

-Impresionirana sam bila činjenicom kada sam videla ispred kuće koliko se naroda okupilo i koliko smo svi bili složni. Svi su došli da pruže pomoć. U tim trenucima svaka pomoć, podrška, znači previše, kako meni, tako i mojoj porodici. Ovom prilikom želim opet da se zahvalim meštanima Velike Hoče, ali i svim ljudima koji su nam se našli u tim teškim, nemilim trenucima.

Na pitanje koliko je pomoć Hilandara, ali i iz Trebinja, ulila veru u bolje sutra i nadu da će se sve vratiti na staro, Milena odgovara da je ta pomoć izuzetno značila njenoj porodici.

-Rekla bih da smo iz svega ovoga izašli još jači. Zbog svega ovoga što se dogodilo, još više nas je spojilo – kako nas kao porodicu, tako i čitavo selo.
Iako ništa ne može da nadoknadi duševnu bol nakon svega što smo prošli, sama činjenica da je neko uz vas i da je tu, znači mnogo.

Milena ne veruje da sve može da se vrati na staro, ali kaže da su oni tu gde jesu i i dalje su na istom mestu, tu žive i planiraju da nastave da žive, pa sve ono što se dogodilo pokušaće da ostave iza sebe, bez osvrtanja na prošlo vreme.

O strahu Milena Petrović govori kao heroina. Kaže da straha nema.

-Verujem u Boga i samo se u njega uzdam. Nemam strah, ali uvek se mora biti obazriv, s obzirom na to da se nalazimo ovde, kaže ona.

Na samom kraju razgovora, pitanje se samo  nametnulo. Šta je bilo najpotresnije, zagrljaj oca, vapaji brata, narod, kuća, vino koje odlazi….

-Realnost – odgovara Milena.

-Pogled na nešto što se godinama i decenijama stvaralo, što su stvarali moj deda i otac, ta scena kada shvataš da sve odlazi u nepovrat.
Najpotresniji bio je bratovljev postupak, ali sreća pa smo ga odvratili od namere da skoči i naterali da siđe, ako koliko toliko može da se smiri u tim trenucima.
Majčin bol koji nikad ne može da se zaboravi, urezan je pored svega kao nešto najpotresnije.
Ono što bih rekla je da smo izašli iz ovoga mnogo jači, prošlo je hvala Bogu najgore iako je moglo da se završi mnogo gore. Hvala Gospodu Bogu i hvala svima, privodi kraju razgovor Milena iz Velike Hoče.

-Nikad neću zaboraviti rečenicu koju mi je rekao jedan čovek koji je bio tu tog dana – „Zaista ste posebni, držite se samo i biće sve u redu“. To mi je dalo neverovatan elan i snagu, kao sila da stojički podnesem sve to zajedno sa ocem, kome je svakako bilo najteže, zaključila je Milena Petrović.