Inflacija identiteta

Piše: Sibin

„Sluga tiranina veći je tiranin od tiranina.“ Kant

Na selu sam, kako reče jednom udubljeni učenjak, zapeo sa velikim problemom, toliko kolosalnim da mi parališe duh.

Naime (ružne li riječi!), i pored mnogo uloženog truda potpomognutog maštom, ne mogu napraviti ni najmanju razliku između Šukovića i Šofranca, budući da oba profila obiluju – neiscrpnim fondom nebuloza u izdanju agresivnog bućkuriša.

Ok, Šofranac je slugerajski servis, pomalo i patnik, pričalo koje u predmetu govorenja ne pravi razliku („biće govora operisano mišljenja“ M. Blanšo), zato je onako mehaničan i u osnovi bezosjećajan.

Šuković je, reklo bi se na prvi pogled, zapaljiv, pomaman, ekscitabilan, ali sve su prilike da je tome tako jer ima dobru apanažu. (Sjetimo se kako je M. S. Pavličiću kao gostu nazovi Žive istine one noći bilo vidno neprijatno, umalo ne reče: aman, Darko, obali sto, polako sa rukama, eto si se prevalio preko njega, hoću jednostavno da ti kažem kako ova zemlja s takvim kao što si ti, nema budućnosti. Međutim, hladnokrvni hirurg reče to na drukčiji način.)

Tako da, i u ovim bezbojno demokratsko-humanističkim vremenima, izgleda da se isplati biti patriota, idealist, čak utopist. Ipak, Šuković je sve osim nabrojenog, i pravo rečeno, on je – antipod komitima!

Već zbog toga što je onako uludo prenaglašen i manično isforsiran, djeluje sumnjivo. Da sam kojim slučajem šef (veliko mudo pod suncobranom), budno bih ga nadzirao; pa on je već prodao mentora u liku potrošenog Kriptokapića.

Nije li to, ipak, više nego dovoljno da, ma šta god činio, uvijek ostane kao onaj na čiju se nije pametno osloniti. Naročito ne u politici koja se uvija u istorijski celofran.

U oba, dakle, pomenuta slučaja pocijepane profesionalnosti, sledeće je ono što itekako brine: ako je Šuković istaknuti ideolog a Šofranac kanal, onda je tzv. duboka država u dubokoj krizi, koja se, dabome, najviše odražava u inflaciji identiteta.