„Iranske rakete oštetile „američko dostojanstvo“: Vašington prvi put u istoriji priznao neuspjeh“
1 min read
Napad Irana balističkim raketama na američke baze u Iraku
Iranska štampa proglasila je napad na američke snage u Iraku „mračnom noći za Amerikance“, navodeći da je Vašington „prvi put u istoriji priznao neuspjeh“.
Istovremeno, na ulicama Teherana je vladalo olakšanje zato što nijedna strana nije bila spremna za rat, prenose mediji.
„Rat nije nešto poput video-igre. To nije igra u kojoj ima pobjednika“, rekla je studentkinja arhitekture Dara Šodžai (23), prenosi Tanjug.
Ipak, kako navodi agencija AP, sa olakšanjem zbog završetka napada, pojavila su se pomiješana osjećanja oko toga koliko bi Iran daleko trebalo da ide u osveti za ubistvo generala Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija u američkom vazdušnom udaru u Bagdadu prošle sedmice.
Iran je ispalio baraž balističkih raketa na dvije iračke vojne baze u kojima su smještene američke trupe, a zvaničnici SAD i njihovih saveznika smatraju da je iranska protivavionska raketa tada vjerovatno oborila ukrajinski putnički avion blizu Teherana.
Iz iranske Organizacije civilnog vazduhoplovstva još nemaju objašnjenje za tu nesreću, mada u preliminarnom iranskom istražnom izvještaju stoji da piloti nisu zatražili pomoć preko radio-veze, kao i da je avion pokušao da se vrati na aerodrom prije nego što se srušio.
Iako su američki i irački zvaničnici rekli da u napadu na baze nije bilo žrtava, iranska državna TV tvrdila je da je oko 80 američkih vojnika ubijeno tako da je vlada u Teheranu taj „osvetnički napad“ predstavila kao pobjedu.
List „Kajan“ naveo je da su iranske rakete oštetile „američko dostojanstvo“, dok dnevni list „Džavan“ smatra da je to prvo priznanje američkog neuspjeha u istoriji.
Reformistički dnevnik „Aftab jazd“ na naslovnoj strani je objavio da „iranski šamar tjera Trampa da se povuče i proglasi mir“, dok je „Arman meli“ noć napada nazvao „Mračnom noći za Amerikance“.
Uprkos tvrdnjama Teherana da su u napadima ubijeni Amerikanci, Iranci i pored blokiranog Tvitera imaju pristup toj društvenoj mreži i drugim izvorima informacija putem virtuelnih privatnih mreža.
Inženjer Ali Azimi (41) smatra da osveta Irana bila „pretjerana“.
„Nije trebalo da to da radimo jer su mogli da udare na nas i da nas unište“, rekao je za AP.
General Amir Ali Hadžizadeh, koji vodi iranski svemirski program, rekao je za poluzvaničnu agenciju Tasnim da cilj „Operacije mučenika Sulejmanija“, kako je nazvana osvetnička kampanja, nije bio da se neko ubije već da „udari u neprijateljsku vojnu mašinu“.
Širom Irana obični građani se spremaju za još teža vremena, pošto je Tramp obećao da će održati kampanju maksimalnog pritiska na Teheran.
Dogovor Usa i Irana.
American su tamo sa pljackaju. Nikada oni nikom nece dopustiti dabudu ravnopravni i nikda se nece odreci pljackaskog plijena. Oni samo silu razumiju. Dosao je crni petak, dan za metak.
Iran ima negde oko 1000 raketa srednjeg dometa (mogu da pogode one dve US vojne baze u Iraku. Pored toga imaju i nekoliko balistickih raketa, dometa do 2000 km. Mogu da pogode ciljeve u Bugarskoj.To nije nista u odnosu na US armadu, koja opkoljava Iran. Samo jedan od 11 nosaca aviona uz par aviona B-52 mogu da potpuno unisti Iran – klasicnim oruzjem. Recimo da pogodis samo 3 cilja naftne industrije, cela zemlja bi pomrla od gladi.
Zato su oni povukli najbolji potez, sto su proglasili da su „udarili shamar US-u“; potom su dodali, da su sa time zavrsili osvetu.
Predvidjam da ce Tramp Administracija zakljuciti mirovni ugovor sa Iranom u drugom Tramp mandatu, koji ce glasiti: Iran se odrice projekta da ikad stvori N-naoruzanje i dalek-domet balisticke rakete (uspostavlja se sitem verifikacije), a za uzvrat bice ukljucen u Svet normalnih zemalja.
Primera radi Brazil i Juznoafricka Republika su stvorili primitivne A-bombe ( 10 ak hiljada tona TNT), ali su pristale da ih uniste i da se odreknu tog programa, jer su videli da im se taj put ne bi isplatio (izolacija).
Uostalom Iran je kao drzava unikatan (teoloska drzava u 21 veku), jer pripada feudalnom dobu. Nedavno su imali najvece demonstracije do sada. Mule i Ajatole su neprikosnoveni vladari, slichni Milu Lopovu. Glavne razlike su u MORALU. Iranski klerici su pobozni, veruju u moral. Milo Lopov je ateista-Bezboznik, za koga svetinje ne postoje. On nikad ne pominje chast, moral, pravdu, vec samo govori o „Sili, koja Boga ne moli, o svojoj „viziji“ sa „nashim partnerima“ („Ako ti je do morala idi u crkvu“ – Pokojni Zoran Djindjic).
Za mila izroda si pogodio.
„oprostice ti Djura sto te je tukao“ e tako to izgleda .