Irina Deretić: Da bismo bili suvereni, treba da se vežemo za Rusiju i uđemo u BRIKS!

Redovni profesor antičke filozofije Filozofskog fakulteta u Beogradu Irina Deretić napisala je šest knjiga o Platonu i Aristotelu, više od 150 studija prevedenih na pet jezika, a sada priprema knjigu pod naslovom „Smrt u prvom licu: filozofija u delima grofa Tolstoja“. Uoči „malog Božića“ prof. dr Deretić, autoritet u oblasti filozofije i književnosti, poručuje za čitaoce Bratstva da je „veza srpskog i ruskog naroda potvrđena krvlju, verom i pismom“.

I u prazničnom razgovoru, polazimo od toga da je srpsko-rusko bratstvo – naš prioritet. Utemeljio ga je Sveti Sava, na duhovno-moralnim vrednostima. Ono ima saborni karakter i veliki značaj za region, Evropu i svet. To je između ostalog, zapisano u Povelji srpsko-ruskog bratstva, čiji ste Vi jedan od donosilaca. Ispričajte nam kako vidite srpsko-rusko bratstvo danas i njegov značaj? Kako, kojom brzinom i u kojim sferama da ga razvijamo?

– Srpsko-rusko bratstvo je autentično, potvrđeno krvlju, istom verom, pismom, istorijom i tradicijom.

Treba ga razvijati u kulturalnom smislu, što BRATSTVO radi od svog osnivanja.

Drugi momenat je učenje ruskog jezika, promocija ruskog baleta, projekcije ruskih filmova – njih ljudi vole bez obzira da li su ratni, istorijski ili umetnički. Potrebno nam je više putovanja u oba smera, turizam je u Srbiji veoma primamljiv za Ruse, ali ipak treba više promocije naših privlačnih destinacija.

Dalje, razmena ljudi – mislim tu i na porodice, a kao profesor univerziteta smatram da je naročito važna razmena studenata i profesora. Na mom Odeljenju sam samo ja povezana sa Rusijom, što ne znači da drugi ne žele, nego je za to potrebno otvarati kanale.

Takođe nam je potrebna i razmena lekara.

To je lako moguće organizovati, za to nije potrebno mnogo.

A treba nam i privredna i oružana saradnja!

Nedvosmisleno sam na strani toga da nam oružana saradnja treba sa Rusijom i drugim zemljama koje nisu priznale Kosovo, koje priznaju celovitost naše državne teritorije – a ne sa jednom Francuskom koja je priznala Kosovo, parča nam državnu teritoriju, a mi od nje kupujemo Rafale. U svakom slučaju, to je toliko jasno, da se mora prosto podrazumevati.

Najlakše je razvijati međuljudske kontakte, odvesti naše turiste u Moskvu i Petrograd, gradove „zlatnog prstena“. Isto tako, pokazati Rusima manastire Fruške Gore, Ovčarsko-kablarsku dolinu, Studenicu. Ne treba ih pustiti samo da se oni samoorganizuju, nego mi moramo da ih pozovemo, da im organizujemo srpski program, da osete našu kulturu. To može već sutra da se uradi!

U političkoj saradnji, naše mesto je u BRIKS-u, a ne u EU. Dolaskom nove američke administracije se menjaju odnosi i u samoj EU i tek ćemo da vidimo kako će oni da izgledaju, ali kakvi god bili, mi treba da iskoristimo šansu koja nam se pruža među suverenim zemljama – u BRIKS-u. Jer, da bismo bili suvereni, moramo da budemo sa suverenim zemljama. A to je BRIKS, i pre svega treba da se vežemo za Rusiju. Mi imamo kome da se okrenemo. Tamo su naši prijatelji i poslovni partneri, tamo nas čekaju raširenih ruku.

Mi to treba da uradimo, budući da to ne isključuje saradnju sa drugima u nauci i sličnim oblastima, ali u geostrateškim pitanjima, nema zbora – to su Rusija i BRIKS!

D. M.

Izvor:  Bratstvo