Irinej: Dijalog o Stepincu će biti nastavljen
Portparol SPC i član mješovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije episkop bački Irinej smatra da bi dijalog Pravoslavne i Rimokatoličke crkve na temu lika i dijela Alojzija Stepinca i njegove uloge prije, tokom i posle Drugog svjetskog rata, trebalo da bude „u ovom ili onom institucionalnom okviru, nastavljen, proširen i produbljen“, prenosi Sputnik.
„Arhivska građa i naučna literatura o ovoj temi praktično su neiscrpne, a rok od godinu dana prekratak. Uz to valja sačekati i otvaranje svih dosad zatvorenih vatikanskih i nekih drugih arhiva. Stoga sam uvjeren da će započeti dijalog biti nastavljen, bilo u formi produžavanja mandata komisiji, bilo pak u nekoj drugoj formi. Uostalom — vidjećemo. Ovde ne bi trebalo da presuđuju međudržavni ili međunacionalni odnosi. Treba da presudi istorijska istina i samo istina“, rekao je Irinej za „Politiku“, preosi Sputnik.
Upitan da li će Vatikan proglasiti Alojzija Stepinca za sveca ili da li će se papa Franja uzdržati od toga, zbog činjenice da bi to narušilo odnose Srbije i Hrvatske, kao i Srbije i Svete stolice, Irinej kaže da to ne zna.
„Ono što ja mislim o tome jasno je iz službenih pisama SPC papi i iz njegove odluke, donijete na osnovu neprihvatanja mogućnosti Stepinčeve kanonizacije od strane SPC, da se kanonizacija odloži, a problematika koja se nje tiče odgovorno razmotri u dijalogu srpskih i hrvatskih episkopa i istoričara u okviru Mešovite komisije. U Evropi i svijetu postoje i rimokatolici, pa i jedan broj hrvatskih katolika, koji se iz načelnih moralnih razloga protive toj kanonizaciji, što se kod nas uglavnom ne zna“, rekao je Irinej.
Govoreći o zajedničkom saopštenju Mješovite komisije, koje je izazvalo različite komentare, episkop bački Irinej kaže da je tekst saopštenja „izbalansiran“ i da ne može da se tvrdi da je u njemu nečiji stav „preovlađujući“.
„Naknadne fabule o autorstvu teksta, pokušaj menjanja smisla zajedničkog saopštenja tendenciozno pogrešnim prevodom, hinjena tumačenja, kako bi se u Zagrebu kazalo, i na takvim tumačenjima utemeljene prognoze, imaju za cilj da okuraže hrvatske zagovornike kanonizacije, možda i u pokušaju da utiču na Vatikan“, rekao je Irinej.
Irinej tvrdi da su argumenti srpskog dijela komisije bili zasnovani na dokumentima i neoborivim činjenicama, šta god o tome pisali ili izjavljivali pojedinci u Zagrebu, navodeći:
„Argumenti koje smo iznijeli — istorijski, teološki i drugi — po našem mišljenju su više nego dovoljni. Sa druge strane, nama je razumljivo opravdano interesovanje naše javnosti i medija za dokaze i argumente koje smo iznijeli. Ali javnosti i medijima treba da bude jasno da bi iznošenje naše argumentacije sada bilo kontraproduktivno“. SPC poštuje dogovor da se do okončanja procesa ne iznosi sadržaj razgovora, kao i da će, kada dođe vrijeme, sav materijal Komisije biti objavljen i dostupan. Međutim, ukoliko hrvatski partneri u dijalogu nastave da iznose veoma jednostrano sadržaj razgovora prije vremena, kao što su neki počeli da čine, Irinej smatra, da će i SPC morati da reaguje na odgovarajući način.
Alojzije Stepinac je bio jedan od najužasnijih sveštenika u biskupijama pape Pija XII. Ja sam jedan od retkih koji je pročitao Stepinčev dnevnik koji, uzgred, nikada nije štampan, niti će ikada biti objavljen – kaže za „Vesti“ penzionisani univerzitetski profesor iz Hrvatske dr Svetozar Livada.
Zašto je Stepinčev dnevnik i danas u rukopisu?
Zato što je Stepinac njime sam sebe osudio. I zato nikada taj dnevnik neće biti objavljen jer bi time bio srušen mit o Stepincu kao prelatu koji je stradao zbog svojih hrišćanskih uverenja i žrtvovanja za veru.
Navedite neke zanimljive detalje iz tog rukopisa?
Čuvena je njegova izjava o Srbima: „Kada bi Srbina i Hrvata skuhali u istom loncu i juha bi se razdvojila“ ili „Što se tiče pravoslavlja, tu nema čoveka, nema istine, nema morala.“ To je drastična i kompletna negacija druge hrišćanske vere. Stepinac je sproveo prekrštavanje 240.000 Srba, što je samo po sebi genocidna radnja.
To mu nisu jedini gresi?
Stepinac je bio vikar ustaških vojnih jedinica i postavljao je druge vikare, za Pavelića je govorio da je Božji izaslanik i odazivao se na sve poglavnikove proslave i prijeme, redovno je hodočastio kod njega i sve to pedantno beležio u svojim dnevničkim zapisima. Vatikan će ga ipak proglasiti svecem? Blagoslovio je ubistvo i poslednjeg Jevreja u NDH-a. Nadaleko je čuven njegov „protest“ kod Pavelića zbog „nehumanih uslova u stočnim vagonima kojima transportuju Jevreje u Jasenovac i Aušvic“.
Njegovi apologete tvrde da je on spasavao Jevreje?
Ma to je smešno. Nikoga on nije spasavao ko nije bio poklonik ustaške ideologije i države. On je, ne baš energično, tražio od Pavelića da poštedi Jevreje koji su primili katoličanstvo, što znači da je ubijanje preostalih odobravao. Stepinac je bio najdragoceniji stub Pavelićevog ustaškog režima.
Zbog najave proglašenja Stepinca svetim kontaktirali ste i ambasadu Izraela u Zagrebu?
Nazvao sam ambasadora i, manje više, mu ponovio ove činjenice, što je on „primio k znanju“.
Koji su motivi Vatikana za tu kontroverznu beatifikaciju?
Vatikan je kroz istoriju uvek težio potpunoj moći i uticaju. Pa, pogledajte samo ovaj poslednji skandal sa pedofilima među sveštenicima i biskupima. Katolička crkva uporno i danas izbegava UN da dostavi podatke o tim gadovima u svojim redovima. Čemu se onda čuditi da svecima proglašavaju i takve kao što je Alojzije Stepinac.
Da li će Stepinac biti svetac svih hrišćana, pa i pravoslavnih?
Hoće, to je dogovor ekumenista.
Papa ga time proglašava mučenikom, što prihvataju i druge crkve.
Čiji je Stepinac bio mučenik?
On je blagoslovio ubijanje i mučenje drugih. Katoličkoj crkvi trebalo je 700 godina da papa osudi Krstaške ratove ili nasilno pokrštavanje u Latinskoj Americi, a za proglašenje svetih i takvih gadova, kakav je Stepinac, ne treba mu ni pola stoleća.
Izvor: „Intermagazin“
Time što su okačili Stepinčevu pseudoikonu u sali u kojoj je zasijedala mješovita papina komisija, formirana na molbu jednog pravoslavnog patrijarha rimskom papi, domaćin Rimske kurije dao je na znanje pravoslavnom svijetu dvije stvari: da je rimski papa, namjesnik Hristov na zemlji, Alfa i Omega svih hrišćanskih hijerarhija, onaj vrhunski autoritet kome se u vezi sa najbolnijim pitanjem novije istorije svoje pomjesne Pravoslavne Crkve obraća i ima obraćati i svaki ”pravoslavni” patrijarh i drugo da, pontifik rimski, eto može u svome (naravno, nadasve proračunatom) snishođenju jednom pravoslavnom episkopu, prvom među jednakima ali ipak episkopu, da preko svojih ljudi razgovara o traženoj temi, ali da je smisao toga pseudodijaloga, jedino i isključivo taj da se ”pravoslavni” pokušaju prevući na latinsko stanovište, papom neprikosnoveno utvrđeno u datom vatikanskom Savjetu. Slika nadbiskupa edehazijskog genocida nad pravoslavnim Srbima svesrdno pokornog tadašnjem rimskom pontifiku, koja lebdi iznad glava srpskog dijela papine komisije, upozorava da što god taj dio mislio, želio i pričao, svetost Stepnčeva ostaje neupitna a djelovanje i samo postojanje toga dijela komisije besmisleno i smiješno.
Kakav gadluk.
Doba Stepinčevo čiji ključni dio čini vrijeme osnivanja NDH i najcrnjeg genocida nad Srbima i najkrvavijeg papinskog prozelitstva,pod palicom dvojca Pavelić-Stepinac,koji je usmrtio preko 1 000 000 pravoslavnih, politkorektni srpski predstavnici Mješovite papinske komisije, formirane na molbu patrijarha srpskog, ekumenjarca Irineja, opisuju kao ”posebno problematično” a hrvatski kao ”teško”, dok samog pomenutog ideologa rijekama ljudske krvi zalivane Endehazije prvi ocjenjuju ”važnim katoličkim pastirom” a drugi ”uglednim”. Zaista da se čovjek prenerazi od farisejštine ispoljene u ovom overtonskom dijalogu,tako bezdušne u svojoj politkorektnosti i omalovažavanju žrtava,kao da se ni Boga ne boji ni ljudi ne stidi.Nije istoričar a latila se vrjednovanja istorijske uloge jedne takve ličnosti, a da pritom uopće nije čitala njene Dnevnike, zablindirane negdje u tajnim arhivama usred Beograda!Prof.Svetozara Livadu koji ih je čitao nije joj palo na pamet pitati.I nastavila dijalogizirati uprkos odbijanju pape da joj otvori svoje arhive, ”blagodarno” se presamićujući pred njim.