Исповијест мајке Дамира Хоџића, убијеног код Спужа: Тужилац Саша Чађеновић нас је лагао о смрти нашег сина, обмањивао нас је током истраге!

Прошло је више од двије године како су, према тврдњама Специјалног државног тужилаштва Црне Горе, у кући у Стањевића рупи, надомак Спужа, убијени Дамир Хоџић и Адис Спахић. Према оптужници за те ликвидације терете се Вељко Беливук, Марко Миљковић, Небојша Јанковић и Ратко Живковић из Краљева.

Како у потресној исповијести за Нова.рс говори Сабахета Хоџић, мајка и ташта убијених младића, она и њена породица већ двије године воде непрекидну борбу да сазнају истину.

– Тог дана када су Дамир и Адис нестали, нисам била у контакту ни са једним од њих двојице. Адис је дошао дан прије него што се све то догодило код нас кући и рекао да му треба наш породични ауто, али нам није ни рекао за шта му треба, пише Нова.рс.

Тек сам касније чула од његове мајке да је њој рекао да иде негдје да одвезе Дамира и да се брзо враћа. Тог дана увече, ја сам звала Адиса да видим када ће доћи, али он се није јављао уопште – започиње наша саговорница.

Како каже, убрзо су схватили да су нестали и кренули су да их траже, али им је полиција седам дана након нестанка забранила да наставе потрагу.

– Супруг и ја смо покренули личну истрагу и недељу дана смо константно трагали, упоредо са Специјалним тимом, од куће до куће и тражили снимке камера од људи. Тако смо пратили аутомобил, односно куда су они ишли. Када смо дошли до једне бензинске пумпе у Даниловграду, за коју мислим да је на путу до те Стањевића рупе, тај седми дан, звали су нас из тужилаштва и стопирали нас. Рекли су нам да опструирамо истрагу, да чинимо кривично дјело. Били смо приморани да одустанемо – објашњава неутешна мајка, и додаје:

-Не могу да прежалим што нисмо наставили да тражимо када су нас зауставили, вјеровали смо држави, тужилаштву и органима реда којих очигледно нема јер смо ми ти од којих је полиција добила све снимке са приватних сигурносних камера. Можда би испало нешто друго да нас нису стопирали – кроз сузе наводи наша саговорница.

Она додаје и да је у наредних пола године, од нестанка сина и зета, једина информација коју су добијали од полиције била да они раде на случају.

– После пола године смо наставили да се обраћамо специјалном тиму и наилазили смо увек на исти одговор: „Радимо на случају“. У старту сам осјетила да ме лажу и завлаче јер као стално нешто раде, а заправо ништа нису радили. Ја сам им и рекла: „Ви радите јер сте их ви и одрадили“, они су ми само рекли „Немојте тако“. Још тада сам им рекла, да није Србија потегла цијелу причу, све би ово остало неријешено – каже неутјешна мајка и додаје да има записано све гдје је била, колико пута, код кога и ко је сваки пут примио.

– Сваки пут би нас примио неко други. Примио нас је и тај Лазовић једном, а знамо сви гдје је он сада, ено, има и слика.

Како истиче, сазнања шта се са Адисом и Дамиром догодило добили су из српских медија, након чега им се обратио и тужилац Саша Чађеновић.

– Звали смо да питамо да ли ћемо ми као породица од друге државе да сазнајемо шта се десило са нашим сином. Након тога смо се први пут видјели са тужиоцем Чађеновићем који нам је рекао да је Дамира убио Беливук 14. октобра 2020. године из ватреног оружја, у аутомобилу и да за то има слике и мноштво доказа али да нисмо спремни то да видимо – објашњава Сабахета.

На њихово инсистирање, каже, видјели су се и наредни пут када им је речено да су младићи заправо убијени на другом мјесту, односно у кући у мјесту Стањевића рупа у Спужу.

– Слиједи прес-конференција, ишла је слика у позадини, а Чађеновић изјављује да се на тој слици налази мој син. Одмах након изношења слика у јавност, заказујемо нови састанак са тужиоцем Чађеновићем на којем тврди да нема ништа са тим сликама које су изашле у јавност, да су то новинари набавили и да на њима није наш син – наводи ожалошћена мајка.

Како наша саговорница додаје, у наредним мјесецима још небројано пута видјели су се са тужиоцем, али да до дана данашњег и даље нису видјели ни један доказ о убиству сина.

– Чађеновић нам је од почетка причао да нама не треба адвокат и да нам је он довољан, да ће он све разрешити. Он је плакао као мало дијете када сам последњи пут била код њега. Мој супруг и ја смо се само гледали јер нам није било јасно зашто он плаче за наше дијете, а чак га није ни познавао. Плакао је као да му је род најрођенији. Мој муж га је и питао: „Што ви плачете?“ Након тога, мене је тужилац Чађеновић блокирао на телефону – наводи наша саговорница.

Пре шест мјесеци, случај нестанка и убиства Спахића и Хоџића преузео је нови тужилац, али како наша саговорница наводи и са њим је исти случај као и са Чађеновићем.

– Иста прича, речено нам је да ће нас звати и обавјештавати, а ниједан позив нисмо добили, ни информацију. Да нема медија, ништа не бисмо ни знали о убиству сина. Понашају се као да су нестала два пилета, а не да су нестала два младића. Срам да их буде, дај Боже да их снађе исто што је и нас. Не желим им горе, само исто – љутито каже Сабахета.

Како додаје, она је и тужиоцу рекла да ће отићи у кућу у којој су према наводима оптужнице ликвидирани њен син и зет.

– Рекла сам му да ћу копати и рукама и ногама, само да нађем остатке свог сина, али ми није дао. Захтијевала сам. Чак ми је и рекао да није безбједно. Ја сам му одговорила да се за своју безбједност не плашим, јер ово што ја проживљавам – то није живот – плачући једва изговара мајка, па додаје:

– Чула сам да су ту кућу након злочина готово у потпуности демолирали, а потом су зидови изнова глетовани, кречени, мијењане су плочице, паркет, врата, намјештај. Сигурна сам да су они њих унутра и закопали и забетонирали. Не видим који је други разлог што нам не дају да идемо тамо. Та кућа је други Ритопек – каже Сабахета.

Наша саговорница додаје да су покушали да ангажују адвоката, али да нико не жели да прихвати случај.

– Вјерујете ли ви да ми више од двије године покушавамо да ангажујемо адвоката да преузме случај, да се бори за нас, али кога год да смо питали, сви су на помен случаја одмахивали главом и причали да не смију или неће да прихвате. Рекла сам и супругу, убија ме неизвесност и незнање. Дође ми да купим канистер бензина, да одем испред скупштине, позовем новинаре и да кажем: Нико ми ништа не прича, ја не могу да издржим ову неизвесност и бол, и да се запалим – јецајући наводи неутешна жена.

Како додаје унесрећена мајка, њен син је као дете имао проблема са законом.

– Са друштвом је хтио да рекетира неког човјека овдје у Црној Гори и тада је све кренуло. Дамир је због тог случаја и протјеран одавде, био је српски држављанин, а живео је на релацији Босна – Црна Гора. Стално понављам, ако је било шта лоше урадио, постоји суд, постоји казна, али не да га ти монструми тако убију – каже она па додаје:

– Ми смо родом из Пећи. Случајно сам рођена у Црној Гори, ту сам се запослила и ту смо остали да живимо, што прежалити не могу. Мајку и оца су ми заклали на Косову за вријеме рата, свашта ме је задесило у животу – плачући каже саговорница Нове.

Ожалошћена мајка каже да је тјеши чињеница да се ни Дамир ни Адис нису мучили.

– Тјеши ме само чињеница да су убијени из пиштоља, да нису малтретирани, клани, мљевени и да их нису бацали по Дунаву. Кажем себи, макар нису били свјесни шта се догађа, упуцали су их. Замислите како је било оним мученицима које су живе клали и драли и свашта им радили. Како ли је тим мајкама, женама, сестрама тек, ако је мени овако. Мени нема више бијелог дана, вјерујте, двије године нема дана да не оплачем. Уби ме то држање боли у себи, мени је сваки дан исти – каже Сабахета.

Како каже наша саговорница, плаши се да ће смрт њеног сина и зета „завршити у фиоци“.

– Нама су руке везане, нико нам ништа не јавља. Хтјела сам и у Србију да дођем, да молим за помоћ. Кажу вријеме лијечи ране, не лијечи. Све је горе и горе. Ово никога не снашло у животу, осим монструме који су живо биће могли да мељу у машини, да кољу и комадају – каже она.

Сабахета додаје да има још једног сина и ћерку, Адисову супругу, али да свако дијете има своје место у срцу.

– Дијете је дијете, а то је мој Дамир био. Имао је само 23 године, тек стасао. Исто ме боли и за Адиса, остало је двоје мале дјеце иза њега. Ћерка ми се мучи, бори за децу како зна и уме, ништа не може да промијени. Прије три месеца ми се родио унук од другог сина и дали су му име Дамир. Вјерујте ми да не могу по имену да га позовем – јецајући наводи неутешна жена.

На крају, једва успијевајући да изговори, Сабахета каже да би јој било лакше макар да може сина да сахрани, да има где цвијеће да му однесе.

– Само кошчицу да му нађем. Ево ми га гробље испред куће, гледам га са прозора. Мајка би свако јутро ишла да му упали свијећу, да се исплачем, да му причам. Прије неки дан сам била у Сарајеву, ишла сам тако улицом и гледала. Све ми се чини да ће он да наиђе. Идем тако улицом и угледам некога ко ми узличи на мог Дамира, а не личи уопште. Све се надам да ћу га видјети и загрлити, а њега нема – јецајући завршава Сабахета Хоџић.

Подсјетимо, Хоџић и Спахић убијени су у Црној Гори истог дана када је у Београду у Ритопеку ликвидиран Лазар Вукићевић.

– Стигли су и Радуловић, Хоџић, који је обезбјеђивао Мила и Адис Спахић, који је ту случајно завршио. Земо их је љубазно сачекао, онда је улетјела поменута петорка, носили су панцире. Хоџић је потегао пиштољ, Јанковић га је усмртио са три хица из хеклера. Гледао сам те слике уживо тај дан кад се одвијало. Када су угледали да Спахић није битна карика и њега су усмртили, док су Милета држали живог – рекао је свједок окривљени Срђан Лалић, на суђењу претходне недеље.

У оптужници српског Тужилаштва за организовани криминал налазе се и транскрипти разговора те криминалне групе. Према тим документима, пар сати након ликвидација у Спужу у 19.55 часова, Беливук снима поруку.

– Само да вас поздравим пуно браћо, да се захвалим свима. Пренесите нам утиске молим вас, значи дајте нам мало да нахранимо его, уморни смо, прљави смо, смрдимо, значи хаос. Ево браћо још смо у чизмама брате, значи хаос, причајте мало молим вас – наводно је порука коју је увече послао Беливук, па се обратио и тада отетом Лазару Вукићевићу.

– Имаш среће што ми овде деремо ове глупе Црногорце, па не можемо ми – објашњава Беливук зашто није у Ритопеку са екипом која је отела, мучила и убила Вукићевића.

(нова.рс)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: