Исправљена оптужница против Катнића и Лазовића у Вишем суду

Специјални тужилац Милош Шошкић вратио је Вишем суду исправљену оптужницу против бившег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића и некадашњег помоћника директора Управе полиције Зорана Лазовића, речено је Вијестима.

„Потврђујем да је данас СДТ доставило Вишем суду у Подгорици оптужницу против окривљених М. К. и З. Л.“, саопштила је Вијестима портпаролка суда Ивана Вукмировић.

Судско вијеће којим је предсједавао Зоран Радовић, а у ком су били и Ненад Вујановић и Весна Ковачевић, у четвртак је вратило тај акт Специјалном државном тужилаштву (СДТ) и оставило рок од три дана да се исправе недосаци.

У рјешењу којим је враћена оптужница, пише да тужилац није прецизирао да ли је криминална организација створена на почетку 2020. или неком другом дјелу те године, али и до када је она дјеловала…

„Те када су окривљени Миливоје Катнић, оптужени Саша Чађеновић и Петар Лазовић постали чланови криминалне организације… Ово посебно код чињенице да, сходно члану 401а ст.6 КЗ ЦГ, за постојање кривичног дјела стварање криминалне организације је неопходно да она има три или више лица, дакле најмање три лица, те је остало нејасно када је организација коју је организовао окривљени Зоран Лазовић стекла својство криминалне организације… односно од када су временски у њеном саставу дјеловала три припадника. Осим тога, из одредбе члана 292 ЗКП-а која регулише садржај оптужнице (име и презиме окривљеног са личним подацима-чл.292 ст. 1 тачка 1 ЗКП-а), изводи се закључак да се оптужница не може поднијети против НН лица. У конкретном случају оптужница је поднијета против два лица, али се као припадници криминалне организације наводе и друга за сада неидентификована лица, иако у списима предмета, нити у образложењу оптужнице нема било какве назнаке о постојању неидентификованих припадника криминалне организације“, наводи се у документу Вишег суда.

Појашњено је и да оптужницу чини неразумљивом и то што је Катнићу функција главног специјалног тужиоца престала у фебруару 2022. године.

„У конкретном случају, добит за припаднике криминалне организације није конкретизована у чињеничном опису дјела из члана 401 а обухваћеног тачком и диспозитива оптужнице, нити се у опису кривичних дјела злоупотреба службеног положаја из члана 416 ст.1 Кривичног законика Црне Горе, садржаних у тачкама II, III и IV оптужнице наводи да су Зоран Лазовић извршењем кривичног дјела злоупотреба службеног положаја из члана 416 ст.1 Кривичног законика Црне Горе (тачка II оптужнице), Зоран Лазовић и Миливоје Катнић извршењем кривичног дјела злоупотреба службеног положаја из члана 416 ст. 1 у вези чл.23 ст.2 Кривичног законика Црне Горе (тачка III оптужнице), те Миливоје Катнић извршењем кривичног дјела злоупотреба службеног положаја из члана 416 ст. 1 у вези чл.23 ст.2 Кривичног законика Црне Горе (тачка ИВ оптужнице), стекли имовинску корист, што додатно доприноси неразумљивости оптужнице“, констатују судије.

Они су тражили исправку и у дијелу који се односи на укидање забране уласка у Црну Гору „припадницима криминалне организације Радоја Звицера – Вељку Беливуку и Марку Миљковићу“, јер се из исказа некадашњег помоћника директора Управе полиције Ениса Баковића, долази до закључка да рјешење о забрани уласка у Црну Гору у односу на те Београђане није донијето.

„Ово проистиче и из свједочког исказа Веска Дамјановића, који је у то вријеме био вршилац дужности директора Управе полиције. Код таквог чињеничног стања, нејасно је чињенично одређење у односу на кривично дјело из тачке II оптужнице, да је окривљени Зоран Лазовић од помоћника директора Управе полиције за Сектор криминалистичке полиције Ениса Баковића тражио да се укине забрана уласка у Црну Гору поменутим припадницима криминалне организације из Репубике Србије, када рјешење о забрани уласка ових лица у Црну Гору, у смислу цитираних одредби Закона о странцима, никад није ни донијето“.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: