Испред чувене зграде Богословије у Сремским Карловцима откривена биста моћном Руском цару

Трг патријарха Бранковића у Сремским Карловцима, одмах испред чувене зграде Богословије Светог Арсенија, на радост многих, од јуче краси спомен-биста руском цару Петру Првом Алексејевичу Романову, подигнута поводом великог јубилеја – 350 година од његовог рођења.

Готово на самом улазу у центар српске духовности и културе, путнике намернике, мјештане и оне које пут наведе у ово, једно од најзначајнијих мјеста српске историје, убудуће ће дочекивати и испраћати Петар Велики изливен у бронзи, руски цар који је оснивач прве српске школе у Сремским Карловцима.

Та веза овог питорескног сремског мјеста са Русијом, и снажан траг који је оставио руски цар у српској историји, били су добар разлог да се баш у Сремским Карловцима постави попрсје овог владара.

Свечаности откривања бисте, једном од најмоћнијих и најутицајних владара модерне европске историје, присуствовала је руска делегација на челу са Владимиром Толстојем, савјетником за културу предсједника Русије Владимира Путина, а у којој су били предсједник Покрајинске владе Игор Мировић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и председник Општине Сремски Карловци Александар Стојкечић.

Према писању Новости, потомак великог руског писца Лава Толстоја, Владимир Толстој, захвалио се српској браћи и сестрама.

,,Овај гест симболизује пријатељство између два народа, између Срба и Руса. Русија је 9. јуна обиљежила 350 година од рођења Петра Великог који и данас представља симбол развоја, моћи и енергије“ казао је Толстој.

Претходно, говорећи о утемељитељу руске државе и културе и Петру Великом, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је истакао да су улога руског цара као оснивача Руске школе у Сремским Карловцима и његова помоћ фрушкогорским манастирима важне странице у историји културних веза српског и руског народа, преносе Новости.

,,Петар Велики је био велики и за српску историју и за Сремске Карловце“ истакао је Вучевић.

,,Једна од најљепших српских књига је писана о његовом животу и зато, сјетимо се Захарија Орфелина, који је покренуо „Славеносербски магазин“, и који се сматра зачетником српске штампе, „Житије Петра Великог“ је ванвременско дело Захарија Орфелина, пишу Новости.

Предсједник Покрајинске владе Игор Мировић казао је да је Петар Велики свој реформаторски дух и идеју образовања и очувања сопственог идентитета ширио у свим крајевима у којима су живјели православци. Тако је управо његовим указом, у Сремским Карловцима и отворена прва српска школа, која ће уз Богословију, како је рекао Милош Црњански, бити наш национ.

,,Стојимо на мјесту између православне Богословије и патријаршије, а питање је да ли бисмо могли да створимо дух нашег народа и постанемо оно што смо данас, да почетком 18. вијека Петар Велики није донио одлуку да у Карловцима оснује прву школу“ истакао је Мировић.

Иницијатива за постављање бронзаног попрсја, вајара ЛЈубисава Срдановића, димензија 75 са 60 и 35 центиметара, у години када се обележава 350-годишњица од рођења Петра Великог, потекла је од Руског научног института у Београду. Пројекат је реализован уз подршку Руског дома у Београду, а покровитељ је Фондација за подршку друштвених пројеката „Наслеђе“ из Волгограда. Постављање је омогућила Општина Сремски Карловци уз сагласност Владе Србије, преносе Новости.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: