Istoričar Vukmirović za IN4S: U našoj istoriji nema značajnijeg datuma od 15. februara!
1 min read
Foto: Đorđe Vukmirović
Dan državnosti Srbije državni je praznik koji se proslavlja 15. i 16. februara, a ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak. Takođe, današnji dan se proslavlja kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije – Sretenjski ustav.
Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
U novijoj istoriji naše države i srpskog naroda nema značajnijeg datuma od 15. februara – Dana državnosti Republike Srbije. Ovaj praznik ima dvojak karakter – slobodarski i oslobodilački. Slobodarski je bio potreba našeg naroda da ima sopstvenu vlast u rukama i da samostalno odlučuje o svojoj sudbini, a oslobodilački da ne trpi tuđinsku vlast i jaram, navodi za portal IN4S istoričar Đorđe Vukmirović.
„Na ovaj dan 1804. godine udareni su temelji državnosti Srbije. Nju su stvorili naši daleki preci u krvavoj borbi, najpre za goli biološki opstanak, a kasnije za najslobodniju državu i svetionik slobode, koja se ekonomski snažno razvijala i imala najveću stopu useljavanja na svetu, odmah iza Amerike.
Taj početak borbe, a treba pomenuti da su Srbi prvi narod koje se pobunio protiv Turaka i jedini narod koji je do svoje slobode došao samostalno, bez pomoći velikih sila, bio je početak borbe za oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda. Tada su naši preci prestali da se boje Turskog carstva, a ova borba ih je pretvorila iz statusa potlačene raje u slobodne građane.
Istog dana 1835. godine Srbija, koja je i dalje bila u vazalnom odnosu prema Osmanskom carstvu, dobija jedan od najliberalnijih Ustava svog doba – Sretenjski ustav. Srbija je druga u Evropi ukinula feudalizam, a takođe je bila jedna od prvih zemalja na svetu koja je zabranila robovlasništvo. Svojim Sretenjskim ustavom, Srbija je ustavno-pravnom odredbom odredila da svaki rob koji stupi na srpsku zemlju ima se smatrati slobodnim čovekom. To je vreme dok u Americi robovska snaga izgrađuje najveću svetsku ekonomiju, dok sve evropske zemlje imaju roblje i trguju afričkim robovima na Atlantiku.
Srbija, koja je u 19. veku bila bastion narodne, seljačke demokratije, gde su svi građani bili istog materijalnog statusa sa malim seoskim posedom podjednake veličine, vremenom se izvotoperila i u našem društvu je došlo do ogromne polarizacije – na siromašnu većinu i bogatu manjinu.“
U Sretenjskom ustavu jasno su bile proklamovane lične slobode i prava pojedinca, kao i podela vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, koja je nezavisna jedna od druge, navodi Vukmirović i dodaje da bi mi Srbi trebali kao narod sa ponosom da se sećamo Sretenja, borbe naših predaka za oslobođenje i demokratičnost 19-ovekovnog našeg društva.
„Treba da znamo, kad nam svetski moćnici spočitavaju „nedostatak demokratske tradicije“ i sl, da kao narod bezmalo 2 veka poznajemo i živimo u demokratskom društvu, u društvu narodnog suvereniteta. Treba da se vratimo slobodarskoj tradiciji naših predaka, više da volimo i poštujemo Otadžbinu za koju su oni prolili hektolitre krvi, da po uzoru na njih poštujemo institucije, branimo slobodu i demokratiju za koju su se oni borili. Pošto smo mi narod koji skupo plaća cenu svog postojanja, a veoma brzo tu cenu zaboravljamo, treba da učimo iz sopstvenog iskustva, da se okrenemo sami sebi, ne tražeći uzore ni na zapadu ni na istoku. Kao što je davne 1910. godine Jovan Skerlić napisao:
„Narod u Srbiji, u slobodi vaspitavan za slobodu, politički sazreo i bez tutora, upravlja sam sobom i podigao je državu ni dinastičku ni stalešku, no isključivo svoju, samo narodnu i nacionalnu“.
Ove reči su ključne i obavezuju nas da se prema Otadžbini ophodimo kao prema nekoj staroj porodičnoj kući koja je naša, ali nije samo naša jer smo je nasledili od predaka i moramo je očuvanu (ako je moguće i renoviranu) predati svojoj deci“, zaključuje Vukmirović.
Pročitajte JOŠ:
