Istoričari bez dileme: Očajnički pokušaj Haradinaja da prisvoji Kosovski boj

Srpski istoričari negiraju mogućnost koju je izneo lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj da su u Kosovskom boju učestvovali i Albanci, iz prostog razloga jer tada kao nacija nisu ni postojali.

Da Albanci sa Kosova pokušavaju da srpsku istoriju predstave kao svoju nije neka novost, ali da su toliko očajni da žele da prisvoje i Kosovski boj, Vidovdan kao „jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Kosova i Balkana“, kako kaže Ramuš Haradinaj — to je već više nego previše. No, Haradinaj se nije zaustavio samo na ovoj rečenici, već je pokrenuo i inicijativu za podizanje spomenika na Gazimestanu — Albancima palim u Kosovskom boju?!

Da li je moglo biti Albanaca u Kosovskom boju?

Na ovo pitanje doktor istorije Miomir Gatalović sa Instituta za savremenu istoriju za Sputnjik kaže da je Haradinajeva izjava čisto politička i da nema veze ni sa istorijom, ni sa naukom.

On navodi da se Institut za istoriju bavi proučavanjem istorije — kao nauke, a ona ne može da se proučava po principu kako neko želi nešto da bude, već kako je zaista bilo. Dakle, dodaje on, težimo da se na osnovu dokumenta i izvora koje imamo najviše približimo istini, kako se neki događaj u istoriji odigrao. U ovom slučaju — Kosovska bitka.

„Nemamo i nama nisu poznate činjenice koje bi direktno govorile o učešću Albanaca u Kosovskoj bici. Ukoliko Albanci imaju takve izvore, bilo bi dobro da ih predstave javnosti. Ima još jedna bitna činjenica, a to je da se u to vreme nacije i nacionalizam nisu doživljavali kako se to danas dešava. Dakle, nacije koje u ovom obliku mi danas imamo formiraju se u 18, 19. i 20. veku. Albanska nacija se suštinski formira od Prve prizrenske lige iz 1878. godine, kada Albanci i utvrđuju svoj nacionalni identitet. Dakle, govoriti o današnjim i ondašnjim Albancima je nemoguće, jer su to dva različita pojma, kao što i ondašnji i današnji Srbi nemaju isto poimanje nacionalnog identiteta“, objašnjava naš sagovornik.

Ono što je, kako on smatra, bitno istaći jeste da su određeni vladari iz tog vremena, u ovom slučaju knez Lazar, mogli da pozovu velikaše, to jest vlasteline iz okolnih oblasti iz kruga države u kojima su oni vladali, da se priključe određenoj bici, i da neki vlastelin to prihvati, ali mi nemamo nikakve činjenice kojima se na bilo koji način može i potvrditi učešće u tom boju nacije koja se danas naziva albanskom.

Naš sagovornik ne spori da u Kosovskom boju nisu učestvovali samo etnički Srbi već i drugi narodi koji su tu živeli.

„U tom smislu bi onda trebalo podići spomenik za naciju svakog vojnika koji je učestvovao u tom boju a nije bio Srbin“, zaključuje naš sagovornik.

Haradinaj je na Vidovdan istakao da su albanska vojska i vojnici bili deo zajedničke koalicije balkanskih naroda koji su učestvovali u tom važnom boju i da su mnogi od njih tada dali svoj život.

„Ne sme se zaboraviti uloga Albanaca u Kosovskom boju, koji je bio — borba za zaštitu vrednosti evropske civilizacije“, naveo je on na svom profilu na Fejsbuku. Haradinaj je pozvao građane da podrže inicijativu i zahtevaju od kosovskih institucija da se u znak sećanja na Kosovski boj i albanske junake na Gazimestanu podigne — spomenik.