Istraživanje Marsa: NASA pred dilemom

Nakon što je otkrila vodu na Marsu, Američka svemirska agencija našla se pred nemogučnošću da svoj robot Kjuriositi usmeri na dalja istraživanja iz straha da bi mala mobilna laboratorija kontaminirala crvenu planetu sa zemaljskim mikroorganizmima.

„Kjurioziti nije napravljen da zalazi na mesta u kojima je moguć mikroskopski život“, objasnio je naučnik NASA, Majkl Mejer.

„Za tako nešto bi nam bio potreban viši nivo sterilizacije“, naveo je on.

Naime, instrumenti svemirske laboratorije mogu da dođu u kontakt sa vlažnim sredinama u kojima se možda nalazi neki oblik života.

Frustracija je tim pre veća što je NASA na površini Marsa pronašla vodu u tečnom stanju, što je otkriće koje iz korena menja dosadašnje shvatanje crvene planete.

Otkriće vode u vidu slanih potoka na površini planete povećava nadu naučnika da na Marsu pronađu život.

Misija sonde Kjuriositi, koja se spustila na Mars u avgustu 2012., jeste da prikupi uzorke tla i stena. Robot, međutim, ne sme ni u kom slučaju da se približava vlažnim brazdama uočenim na pojedinim padinama planete.

Jedino je robot Viking, koji je NASA još pre 40 godina poslala na Mars, ispunjavao sve uslove visokog nivoa steriliteta.

„Viking je bio u potpunosti sterilisan, ali misije koje smo kasnije slali nisu prošle isti tretman“, istakla je Ketrin Konli, šef biroa za Planetarnu zaštitu NASA čije je zaduženje da spreči kontaminaciju između Zemlje i drugih planeta.

„Bilo bi sjajno imati te uslove i biti u prilici da pošaljemo sondu pravo do vlažnih tragova kako bi s njih uzela uzorke“, rekla je Konli.

„Ne želimo da nas pamte kao vrstu koja je otišla na neku planetu i istrebila sav život na njoj“, naveo je naučnik Horhe Vago, član projekta EkspoMars Evropske svemirske agencije (ESA).

Zemaljske bakterije bi „mogle da u određenim uslovima nađu prostor za razmnožavanje. To ne sme da se desi“, napomenuo je on.

NASA, ESA i druge agencije pridržavaju se pravila međunarodnog sporazuma čiji je cilj da se „izbegne svaka štetna kontaminacija“ tokom svemirskih istraživanja.

„Želimo, takođe, da eliminišemo bakterije sa robota kako nam se ne bi desilo da otkrijemo život na Marsu, a da potom ustanovimo da su to samo naši tragovi“, rekla je Konli.

Postavlja se pitanje zašto NASA nije poslala na Mars savršeno sterilisan robot?

„Prisustvo vode na Marsu tada nije bila potvrđeno“, pravda se Džim Vacin, direktor programa marsovskog istraživanja NASA.

„Kjuriositi je koncipiran kako bi nastavio istraživanja koja su pokazala, kroz geologiju, da je na površini Marsa bilo značajnih vodenih elemenata u nekoj dalekoj prošlosti, ali ne i u ovom trenutku“, dodao je Vacin.

Drugi razlog je čisto finansijski: „To je pitanje budžeta i prioriteta“, kazala je Konli.

„Ljudi pre svega žele interesantna naučna otkrića do kojih se dolazi bez većih troškova“, istakla je ona.

Treba imati na umu i da bi tehnike sterilizacije koje su korišćene na Vikingu danas oštetile savremenu elektronsku opremu.