Италија неће против Русије

Ројтерс такође наводи да би такав потез Италију могао да удаљи од савезника у ЕУ, преноси Спутњик.

Агенција Блумберг раније је саопштила да су на прагу новог самита европских лидера Холандија и Велика Британија упутиле државама-чланицама ЕУ меморандум, који је Блумберг успио да добије, позивајући их да ажурирају санкциону листу са казнама за хакерске нападе.

Дипломате ЕУ тврде да је циљ плана Брисела да се ојачају одбрана и одвраћање од сајбер-напада, нарочито из Русије, коју су у последњих неколико мјесеци многи оптуживали за мијешање у изборе у многим западним земљама, као и за угрожавање безбедности електронским средствима.

Међутим, Италија се противи идеји о новом казненом режиму и залаже се за ублажавање санкција према Русији, којој су уведене бројне економске мјере од избијања украјинске кризе 2014. године.

Према документу, увођење санкција су подржале Велика Британија, Француска, Естонија, Холандија, Румунија, Словачка, Летонија, Литванија и Пољска, док Белгија, Финска и Шведска подржавају „постепени одговор“ на будуће нападе, који би подразумјевао бројне мјере пре увођења санкција.

Естонија, Литванија, Финска и Румунија траже да се уведе санкциони режим који би био усмјерен на појединце и субјекте одговорне за сајбер-нападе. Ова група је предложила да се нађу казне које би требало да буду наметнуте за нападе на информационе системе, сајбер-крађу интелектуалне својине и злонамјерне сајбер-операције државних или недржавних актера „чије је понашање експлицитно или прећутно одобрила страна влада“.

Овај притисак уследио је након оптужби против руских и кинеских лица, која су наводно покушала да изведу сајбер-напад на бројне међународне институције у Европи и Сједињеним Америчким Државама.

Конкретно, Министарство одбране Холандије саопштило је 4. октобра да су обавештајне службе те земље наводно успјеле да спријече хакерски напад на Организацију за забрану хемијског оружја, који су, како је саопштено, покушала да изведу четворица држављана Русије, припадника ГРУ. Осумњичени за организовање сајбер-напада су протерани из Холандије у априлу.

Министарство иностраних послова Русије је холандске оптужбе оцијенило као нову изрежирану пропагандну акцију и нагласило да „шпијуноманија“ наноси озбиљну штету односима двије земље. Наведено је, такође, да је саопштење објављено уочи седнице ОЗХО 9. октобра како би се обезбиједила нужна политичка позадина.

Оптужбе на рачун Русије изнијеле су и САД и Канада, које тврде да је у хакерске нападе на амерички изборни систем, нуклеарну компанију „Вестингхаус“ и антидопинг лабораторију умијешано седморо сарадника Државне обавештајне управе Русије. Међу њима су четворица Руса протераних из Холандије. Запад, притом, није навео никакве доказе за те оптужбе.

Русија је Сједињеним Америчким Државама предлагала да се формира заједничка радна група која би се бавила питањима везаним за сајбер-безбједност и омогућила Москви и Вашингтону да координирају напоре и сарађују у области заштите информација у циљу спречавања мијешања у унутрашње политике различитих земаља. Сједињене Америчке Државе су одбиле ову иницијативу, пренио је Спутњик.

У међувремену, Италија је почетком године истакла да актуелне санкције против Москве уништавају италијанска предузећа која послују са Русијом и позвала на смањење тензија.