Italijani obnavljaju manastire na Kosovu i Metohiji

Našim kulturnim nasleđem na Kosovu, njegovim očuvanjem, zaštitom i restauracijom, počinje da se bavi Italijansko-srpski institut za umetnost. Ova italijanska neformalna fondacija formirana je upravo s ciljem da se urgentno restaurira deo neprocenjivog umetničkog blaga koje se već dugo nalazi u opasnosti, kako od zuba vremena tako i od raznih vrsta pustošenja, koje su pre dve decenije započeli, a onda u martovskom pogromu 2004. dokrajčili albanski vandali, prenose Novosti.

Vest iz Rima potvrdio je Darko Tanasković, ambasador Srbije pri Unesku:

– Na osnovu podataka kojima raspolažem, može se zaključiti da je osnivanje Italijansko-srpskog instituta za umetnost, neprofitne, društveno korisne nevladine organizacije, motivisano željom da se stručno, konkretno i pravovremeno doprinese obnovi srpskog kulturnog nasleđa na KiM, a prvenstveno svetinja koje se nalaze na Uneskovoj Listi kulturne baštine u opasnosti.

Dobra koja su uvrštena na listu Uneska, koja i danas čuvaju snage NATO, prevashodno italijanske jedinice, po proceni grupe arhitekata, restauratora, ali i dobronamernika izvan ovih profesija, kao što su italijanski advokati, među kojima i veliki prijatelj srpskog naroda Serđo Kastanja, već su započeli seriju „izviđanja“ i procenjivanja na terenu. U manastiru Visoki Dečani su na proveri statika ove dragocene građevine, kao i stanje konzerviranosti fresaka, skulptura i dekorisanih površina.

– Utisku o ozbiljnosti ove inicijative bitno doprinose imena njenih pokretača, među kojima su eminentni eksperti za zaštitu i obnovu arhitektonskog nasleđa minulih vekova kao što su Majkl Lek i Katja Klementi, kao i činjenica da je njen promoter u javnosti ugledni novinar i osvedočeni prijatelj Srbije Đuzepe Zakarija. Uspeh ove potencijalno veoma korisne inicijative presudno zavisi od toga da li će, i na koji način će ona biti institucionalizovana, organizovana, uklopljena u koordinate programa i projekata koji u ovoj oblasti već postoje (uključujući i Uneskove) i, naročito, da li će logistički i materijalno biti podržana, istakao je ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.

Prvi kontakti su već ostvareni sa Kancelarijom za KiM u Beogradu koja je pomogla da se prepozna i odredi prvi ambiciozni cilj: stavljanje u sigurno stanje i restauracija naše crkve neprocenjive lepote i vrednosti, Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Eksperti Instituta su već procenili da je urgentno da se rekonstruišu krov i pod, jer su oštećeni od vode koja je prodirala u unutrašnjost u dugom periodu, a odmah potom sledi restauracija onoga što je ostalo od fresaka.

Podsetimo da nemali broj fresaka u tamošnjim manastirima potiče sa početka 14. veka i sadrže, između ostalog, veličanstvene i raskošne radove koji su pripisani školi velikog Đota.

Nivo stručnjaka koji će se baviti ovim poslom izuzetnog je renomea. Tehnički direktor je poznati arhitekta Majkl Lek, a restauriranje fresaka povereno je Katji Klementi, velikom firentinskom ekspertu za konzervaciju i restauraciju fresaka i drugih umetničkih dela. Ona će na licu mesta imati na raspolaganju i svoj stručni tim.

Prve troškove izviđanja na terenu podneli su pojedinci koji su formirali Institut. Oni se sada obraćaju evropskim fondovima za spasavanje kulturnih dobara, ali i privatnim licima, donatorima, kako Italijanima u Italiji, tako i italijanskim privrednicima u Srbiji i nezavisnim pojedincima koji imaju dobru volju i senzibilitet za pomoć u spasavanju naših manastira na Kosovu.