Италијо, ниси сама: Најјачи тимови који нису отишли на СП

Италија у квалификацијама за Светско првенство није имала спектакуларну екипу, није се ни квалификовала на Светско првенство у Русији, али само сазнање да „азура“ неће бити на Мундијалу било је сензација.

Италија се, дакле, није квалификовала први пут после 1958. године, када је испред ње у квалификацијама била Северна Ирска.

Додуше није било Италијана ни 1930, али не зато што се нису пласирали, већ зато што су имали друге разлоге да не учествују. Кроз историју квалификација било је, ипак, много већих тимова од Италије који нису успели да се домогну Мундијала.

Када смо већ споменули 1958. годину и Светско првенсто у Шведској на којем није било „азура“, вреди се присетити да тада на највећој фудбалској смотри није учествовао ни један од најбољих фудбалских тимова у историји. А, то је била Шпанија.

Екипа Шпаније из тих квалификација сигурно је једна од најбољих репрезентација у историји која је направила овакав кикс. Окосницу тима чинили су играчи Реала, који су од 1956. до 1960. пет пута заредом били прваци Европе.

Страшан тим „фурије“ предводили су Франциско Генто, Алфредо ди Стефано, Хозе Марија Зарага, те Матеос, а у том тиму били су и Барселонине звезде Луис Суарез и Ладислав Кубала. Ипак, после два кикса на старту квалификација (реми са Швајцарском и пораз од Шкота) нису могли да стигну Острвљане, који су такмичење завршили на првом месту с бодом више од Шпаније.

Холанђани су имали нову снажну генерацију, али не и очекиване резултате. Бар не у тим квалификацвијама. У генерацији која се борила за место у Мексику играли су: Ханс ван Брукелен, Ирвин Куман, Руд Гулит, Марко ван Бастен, Франк Рајкард, Вим Кифт, а на клупи је био Лео Бенхакер.

Прича је била слична као и са Шпанцима из 1958, два стратна пораза од Мађарске и Аустрије, била су фатална за директан пласман на Мундијал (први су били Мађари). Другу шансу Холандија је добила у баражу против Балегије, међутим, због гола више у гостима Белгијанци су прошли даље (0:1, 2:1).

Француска је у квалификацијама за Мундијал у САД имала моћан тим, у којем су били: Бернар Лама, Марсел Десаи, Емануел Пети, Дидије Дешам, Жан-Пјер Папен, Ерик Кантона, Давид Жинола…

Очекивало се да се прошетају кроз квалификације, али су изузетно слабо одиграли против највећих конкурената Швеђана и Бугара, а наочито против тима с Балкана, касније најпријатнијег изненађења на Мундијалу.

Бугари су их прво добили код куће 2:0, а затим и у последњем одлучујућем мечу у гостима, на Парку принчева (1:2). „Триколори“ јесу били моћан тим, али су олако схватили екипу за коју су играли: Балаков, Стоичков, Пенев, Костадинов, Лечков… Швеђани су били први, Бугари други, а Французи су осталуи испод црте, иако им је одговорао и реми бар за друго место, док их је победа водила на прво.

И Енглеска је у истим квалификацијама имала добар тим, али и веома слаб учинак у директним дуелима са екипама које су на крају и отишле на Мундијал – Норвешком и Холандијом.

Код куће су играли нерешено, а у гостима губили, тако да је изостанак са завршног турнира био више него оправдан. А тај тим чинили су: Симан, Адамс, Палистер, Плат, Инс, Шарп, Ширер, Гаскојн…

У квалификацијама за Француску многи су очекивали да ће Немачка и Португалија бити сигурни путници на Мундијал, али испред тим са Пиринејског полуострва ускочила је Украјина с тада младим Андрејем Шевченком.

Луис Фиго, Руи Кошта, Жоао Пинто, Виктор Баија, Фернандо Коуто, Паулињо, Паулета, Консеисао и остала звучна имена португалског фудбала нису на том Мундијалу имала прилику да заиграју, јер су учесници били Немци и Украјинци, који су, ипак, тек у последњем колу победом у гостима над Јерменијом изборили карту за бараж.

Холанђани су поново имали страшан тим и поново нису отишли на Светско првенство. Португалија је била прва, Република Ирска друга, док је Холандија остала трећа са чак четири бода мање од највећих ривала. А, какав је само тим имао селектор Ван Гал.

Ван Нистелрој, Седорф, Овермарс, Хасебајнк, Ван Бомел, Ван Хојдонк, Клајверт, Коку, Франк де Бур, Ван Бронкхорст, Зенден… Португал је у два меча, ипак, био непобедив за њих, баш као и Република Ирска.

Играчки нису били на нивоу горе споменутих репрезентација, али свакако да њихов изостанак са Мундијала спада у велика изненађења.
АРГЕНТИНА (1970. Мексико) – Последњи пут Аргентина није играла на Светском првенству 1970. године и то им је и данас једна од највећих фрустрација. Иако су били у групи с Перуом и Боливијом, Рафаелу Албрехту, Антонију Ратину, Мигелу Анхелу Бриндизију није пошло за руком да први пут избегну елиминацију због слабих резултата. Пре тога из других разлога нису играли на СП 1938, 1950 и 1954.

ЧЕХОСЛОВАЧКА (1978. Аргентина) – Европски прваци предвођени Антоњином Паненком нису успели да се квалификују на Светско првенство и то је један од три случаја у досадашњим квалификацијама. То није пошло за руком још Данцима 1994. године и Грцима 2006. године. Чехословаци су добили оба меча код куће, изгуибили оба у гостима, па је у групи с три екипе Шкотска као првопласирана отишла на Мундијал.

ЧИЛЕ (2018. Русија) – Чиле је имао превише киксева, од 18 утакмица изгубио је чак осам и две одиграо нерешено. Са осам победа измакао му је бараж иако је имао исти број бодова као и петопласирани Перу (26). Ништа није слутило на дебакл, с обзиром на то да су такмичење отворили победом над Братилом 2:0. Штета за Мундијал на којем неће бити Клаудио Браво, Артуро Видал, Алексис Санчез…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: