Избјегличка бајка

Пише: Небојша Јеврић

Кад дођу зле године појаве се у народу приче које крену прашњавим џадама, од куће до куће, од сијела до сијела, од стана до стана, док не стигну до најзабаченијих планинских колиба. Њима није потребна електроника, радио и новине јер свако познаје „неког“ који познаје „оног“ који је бар посредно умијешан у причу. У зла времена појаве се приче са просјачком торбом и штапом, које путују друмовима, приче луталице са срећним крајем. Сјећам се једне такве приче коју је Мира Бобић назвала „Социјалистичком бајком“.

Отац и мајка толико сиромашни да нису имали пара да плате дјевојку да чува трогодишњег дјечака док су они на послу, остављали су га самог кући. Било је то прије рата када је немати пара да платиш чување дјетета било мјера нашег сиромаштва. Омиљена дјечакова забава била је окретање телефона. Тако, играјући се дјечак је окренуо број телефона, или га је божја рука окренула (има нечег!), брачног пара у Америци који није имао дјеце. Питали су га одакле зове. Рекао је из Београда (Ниша, Крагујевца, Милановца). Који је број телефона? Био је то паметан дјечак. Рекао им је и то. Од тада су нови дјечакови пријатељи разговарали са њим сваки дан док су му родитељи били на послу. Онда је једног дана на врата стана сиромашних родитеља закуцао непознати господин. Испред врата су га чекале кочије јагуар. Прешао је океан да би упознао дјечака. Био је ту и поклон – чек на милион долара. Све као у правој бајци. И сви су срећно и дуго живјели. Давно су прошла и пасала времена када је мјера нашег сиромаштва било немати пара за дјевојку која треба да чува трогодишњег дјечака. Борово село. Скела очаја и наде. У ко зна коју сеобу по реду кренуле су ријеке избјеглица. Папук. Трактори и сузе. Крава везана за трактор. Са мачком, избјеглицом. Све што су имали остало је иза њих. Све што су имали остало је тамо преко ријеке. Шест стотина хиљада људи. Породичне иконе. Спаљене куће.

Прича коју ћу вам испричати права је избјегличка бајка. Не тражите у њој логику. Не покушавајте да је провјерите. Она је таква каква је. Само је прича тачна. Све је остало измишљено.

Некакав Милутин Јовановић из села близу Вуковара био је ожењен Шокицом. Шта ћеш, тако је то некада било. Није се гледало. Братство и јединство. Није се гледало ко је које вјере. Када је запуцало он и жена оставе све и утекну у Бачку. Потуцали су се по избјегличким камповима, по хотелима, док некако, ко зна како и откуд, стигну до Челарева. У међувремену прошле су и борбе око Вуковара. Вуковар је очишћен од усташа. У мјесној канцеларији упознају Милутина са човјеком који је учествовао у борбама на вуковарском ратишту и који може да прими избјеглице. Има велику кућу, нову сазидао, поред старе, па ето може да смјести и њега и жену. Сазидао за сина јединца, син погинуо.

Крене Милутин са њим. Дођу до куће, кад у дворишту угледа Милутин свој трактор.
Добар овај трактор!
Усташки. То сам у Славонији заплијенио!
Уђу у кућу, кад тамо угледа насретни Милутин његов кауч, на столу његов телевизор.
– Слушај домаћине, каже му Милутин, ја се код тебе ипак, смјестити не могу!
-Како не можеш?
-Хвала ти ко брату, каже Милутин, а крвава му мрена пала на очи.
-Него, хајдемо до мјесне канцеларије, па ћу ти тамо рећи.

Гледа га човјек, није му ништа јасно, али крене за њим.

Када су били тамо, Милутин каже:” Слушајте људи, код овога је човјека мој трактор, мој намјештај, мој телевизор и моје паре.”
“Шта, болан, шта причаш?”
“Ако не вјерујете идите са мном па ћете да видите. У телевизору залијепљених са унутрашње стране има седамнаест хиљада марака, а у каучу ушила ми је жена пред рат још пет.
– Јел тако?
– Јесте.
Уђу у кућу, отворе телевизор и нађу марке.
Рашију кауч, нађу и тамо.

Сутрадан Милутин, ствари на трактор, жену поред себе, паре у џеп, па назад дома, да кућу сагорјелу поправља. И још му онај човјек испече прасе да понесе. Сад се опет заимао. А кажу да нема Бога. Има да је колико игла. Злопутајући по ратиштима много пута сам ову причу чуо. Само што је почетак био у Мостару, крај у Никшићу, почетак у Госпићу, крај у Книну…

Велика је, голема, туга избјегличка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: