Изложба Драгише Обрадовића у Модерној галерији у Будви

У организацији Јавне установе Музеји и галерије Будве, у Модерној галерији у Старом граду у Будви, отворена је репрезентативна изложба скулптура и цртежа Драгише Обрадовића, саопштила је директор институције Луција Ђурашковић.

Умјетник се представио са 16 скулптура од мермера и камена, и око 20 цртежа у комбинованој техници.

Изложбу је са посебном инспирацијом отворио дугогодишњи директор РТС-а и истакнути културни прегалац, г-дин Никола Мирков, а изложба ће трајати до 11. јуна 2018. године.

Драгиша Обрадовић је рођен 1943.године у Пепељевцу код Крушевца. Завршио је Академију за ликовне уметности у Београду 1966. На постдипломским студијама Факултета примењених уметности у Београду 1973–1975. године изучавао је синтезу облика у простору. Радио је као професор Гимназије у Врњачкој Бањи 1966 –1969. године. У Културном центру Врњачке Бање основао је и као руководилац реализовао ауторски пројекат Синтеза стваралаштва и култура простора 1973– 1997. Био је управник Замка културе 1988–1996. У оквиру пројекта Синтезе основао је и организовао Бијенале југословенске скулптуре у пленеру и Симпозијум синтезе 1973; обновио је Вајарски симпозијум; установио и реализовао Центар за савремену графику; Центар за културу и уметничко стваралаштво младих; Фестивал пејзажа; Међународну летњу Академију за ликовно стваралаштво; Уметничку збирку; Школу за ликовне таленте итд. Као главни и одговорни уредник уредио и публиковао 5 „Књига синтезе“.

Са академиком Светомиром Арсићем Басаром и групом угледних српских стваралаца и историчара умјетности (С.Бошњак, Н.Кусовац, Р.Божовић, М.Видић, С.Халугин, С.Г.Јов-ановић, В.Грујић, П.Поповић, С.Рачић) основао 2000. године Атеље Басара-Обрадовић. До одласка у пензију (2011) био је професор на Факултету уметности Универзитета у Приштини за предмете Вајање и Скулптура у дрвету. На ФУ Универзитета у Нишу 2005–2011. био је гостујући професор Вајања. Живи и ради у Врњачкој Бањи. Приредио је 45 самосталних изложби скулптура и цртежа у важнијим градовима Србије и у иностранству (Париз, Сегурет, Дубровник…). Учествовао на преко 300 колективних изложби у земљи и иностранству. Његове скуптуре се налазе у сталној поставци југословенске скулптуре у Народном музеју у Београду и у другим музејима и галеријама Србије. Његова библиографија садржи преко 600 јединца. Објављивао је есеје и поезију у часописима „Видици“, „Багдала“, „Изградња“, „Човек и простор“, „Повеља“, „ПУЛС“ итд. У Српској националној енциклопедији (2008) и у лесикону „Ко је Ко у Србији“ (2011–2012) Завода за уџбенике и наставна средства, Београд, написане су одреднице о овом аутору.

О овом аутору објављене су двије монографије: „Синтезе Драгише Обрадовића“ (2004) и „Цртежи Д.Обрадовића“ (2007). Његово стваралаштво представљено је у књизи „Казивања и искази српских вајара (33)“ Весне Мајхер, која је објављена 2006. У библиотеци „Фонс романус“, НБ др Душан Радић из Врњачке Бање и ФУ Приштинског универзитета, штампана је 2010. године књига есеја овог аутора  „О уметности и уметницима“.

Д.Обрадовић је добитник више награда и признања за скулптуру и есејистику. Дјела овог аутора – скулптуре, споменици, меморијална обиљежја и портрети постављени су у слободном простору у више градова и мјеста у Србији.
Дио текста проф.др Слободана Раичевића из каталога самосталне изложбе скулптура и цртежа приређене у музеју „Хореум марги-Равно“ у Ћуприји 2010. године:
„Обрадовићева скулпторска вертикала деценијама се грана и ствара изданке зналачки уобличене скулптуре. Оне уистину, одају један редак музикални склад, можда најдоследније негован и испољен у скулптури наше савремене уметности. Дело Драгише Обрадовића је такво да буди мисли и осећања без обзира да ли су у питању јасно дефинисани облици или дела која упућују на апстрактне назнаке и решења. Она су крајњи исход, синтеза, јединствен облик, дело високе експресивности, велике мисаоне дубине, изузетне снаге и рафинмана.“

На отварању изложбе, у музичком дијелу је учествовао ученик III разреда “ШОМО – Будва”, Лука Биговић, у класи професора Игора Зеновић, изведбом нумере Јозефа Кифнера: Прва сонатина И став, Андантино. Лука је у априлу у Херцег Новом, на 45 „Музичком фестивалу младих Црне Горе“, освојио сребрну лиру у преткатегорији А.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: