Izumiremo: Zašto?

Piše: Vladimir Dimitrijević

Strašna je slika demografije u Srbiji.^[1]

Mi smo narod koji umire, pri čemu predsednik Srbije tvrdi da živimo u „zlatnom dobu“.^[2]           

Naravno, siromaštvo koje se pretvara u bedu jedan je od ključnih uzroka našeg demografskog sloma.

Pa ipak, postoje i dublji, unutrašnji uzroci tog sloma. Oni su duhovni. Arhimandrit Rafail Karelin o tim uzrocima kaže: „Šta će savremenom čoveku deca? Ona za njega postaju smetnja. U deci čovek ne vidi svoj lik, ponavljanje sopstvenog života, on ne doživljava s njima ponovo detinjstvo, već je toliko isprljao svoj život razvratom da su mu postala nedostupna osećanja deteta. Nekada je čovek voleo još nerođeno dete, i kao da ga je grejao i ušuškivao toplinom svoje duše. Sad čovek podsvesno gleda na dete kao na teško breme, kao na neprijatelja, razmišlja o problemima i brigama, o suvišnom trudu koji će dete zahtevati, a u zamenu za to, čini mu se, neće mu dati ništa. I zato je savremeni čovek već potencijalni ubica sopstvene dece.

Još jedan faktor je beznadežnost. Deca asociraju na budućnost. A čovek nema sopstvenu budućnost, ona kao da je za njega zatvorena. Ranije su ljudi imali nadu – nećemo govoriti o tome da li je bila istinita ili lažna. Budućnost im je izgledala kao svetlost koja svetluca u daljini, a sad ju je pokrila magla. Zato čovek živi samo dan za danom, iako mu ni ovaj dan ništa ne daje.

U čoveku postoji instinkt razmnožavanja, odnosno prenošenje života drugom biću. Kad se iz njega izdvojio i rafinirao seks, ovaj instinkt se deformisao. Ispostavilo se da je pohota za čoveka cilj po sebi, koji se može zadovoljavati mimo rađanja dece, zato je samo rađanje dece postalo reakcija na pohotu. Čovek ne samo da je izabrao gnusnu pohotu, više od toga, on je postao gurman pohote, a gurmani gube zdrav ukus. Zato seksologija vodi u psihopatologiju.“

Dakle, koren nerađanja je u slomu porodice i porodičnih vrednosti. Otac Rafail to objašnjava: „Porodica rešava nekoliko zadataka: 1) rađanje dece; 2) zadovoljenje nagona koji su kod čoveka spojeni s čitavom gamom osećanja; 3) međusobna pomoć. Hrišćanska porodica takođe rešava duhovne zadatke: to je međusobna pomoć u delu spasenja, zajedništvo u prolaznom i večnom, u materijalnom i duhovnom, zajedništvo u molitvama, koje porodicu čine malom domaćom crkvom. Danas je sve ovo razrušeno. Seks ubija rađanje dece; gordost – međusobnu ljubav; egoizam – međusobnu brigu. Porodica je pre svega stvorena radi rađanja dece. Da li ona može biti sagrađena na leševima i krvi dece? Nož lekara–ubice, koji raseca telo ploda u duhovnom smislu raseca telo porodice.“ 

Gospod nas je stvorio kao porodične ljude: izrastamo iz porodice, izlazimo iz nedara svog roda. Zatim kroz brak svom pokolenju pridružujemo novo pokolenje, rađamo decu i na taj način stvaramo nove porodice. Naša svakodnevica živi lepotama porodičnog života.

Još u prvoj polovini prošlog veka, engleski hrišćanski pisac Česterton je rekao: „Ako ne uspemo da čoveka vratimo uživanju u svakodnevici, koju naši savremenici zovu dosadnim životom, cela naša civilizacija će se srušiti za manje od petnaest godina“. 

I to se dešava. Rušimo se. 

Ako se hitno ne vratimo porodičnom životu, trag nam se neće poznavati. Otac, majka, deca – jedina nada.

O tome, na današnji dan, dan Rođenja Presvete Bogorodice, Majke svih majki. Naš narod kaže:„I Bog ima Majku“. Nemojmo to zaboraviti! 

^[1]1.http://www.nspm.rs/hronika/goran-penev-pocetkom-2020.-svaki-peti-stanovnik-srbije-bio-je-stariji-od-65-godina-a-tek-svaki-sedmi-mladji-od-15-godina-prosecna-starost-dostigla-rekordnu-vrednost-od-434-godine.html

^[2]  2. http://rs.n1info.com/Vesti/a390055/comments/Vucic-u-Azerbejdzanu-o-zlatnom-dobu-za-Srbiju.html

Izvor: Iramnews