„Известија“: Борба за демократију на Балкану тек почиње

Превео и приредио: Никола Косовић

„Протестна Нова година: Балкан излази на демонстрације“ наслов је данашњег текста у руским државним новинама „Известија“. У опширном тексту, објављеном и на сајту овог издања, руски медиј извјештава о протестима опозиције у Црној Гори и Србији – Демократског фронта, односно Савеза за Србију.

Према наводима овог листа, протести усмјерени против владајућих режима истакли су као захтјев демократске реформе и, у случају Србије, већу транспарентност по питању преговора о Косову и Метохији.

Милан Кнежевић, један од лидера Демократског фронта и предсједник Демократске народне партије Црне Горе, у изјави за „Известија“ истакао је да су писма са позивима на заједничку борбу и истрајност у захтјевима за превремене парламентарне изборе послата свим опозиционим партијама и да се нада широкој подршци тим идејама.

„Осим протеста чији је наставак планиран за почетак 2019. године, предлажемо и друге методе супротстављања актуелној власти – стварање владе у сјенци, бојкот рада локалних парламената, одржавање заједничких форума и других акција усмјерених на учвршћивање наших позиција и консолидацију опозиционих снага“ изјавио је Кнежевић.

Из српске опозиције поручују – протести су тек почели, и дјелује да ће потрајати. Савјетник Савеза за Србију за односе са Русијом и Евроазијом, Млађан Ђорђевић, у интервјуу за „Известија“ истакао је да су основни захтјеви протеста демократске промјене које ће довести до поштених и транспарентних избора, слободе медија и престанка притисака на опозицију. Како је навео, „велики дио становништва је незадовољан социјалном и економском ситуацијом у земљи, тако да ће се протести наставити све док Влада Србије и предсједник Вучић не попусте“.

„Захтијевамо од власти јаснију и транспарентнију политику по питању Косова и Метохије. Неопходно је покренути парламентарну дебату о овом питању како би становништво јасно разумјело које кораке је наша власт спремна да предузме“, рекао је Ђорђевић за „Известија“ и додао: „Што се Савеза за Србију тиче, било које рјешење питања наше јужне покрајине мора бити искључиво у складу са нашим Уставом, по ком је Косово и Метохија саставни дио Републике Србије.“

У истом тексту, професор престижног московског универзитета за међународне односе МГИМО Јелена Пономарјова истакла је да веома важну улогу у актуелним демонстрацијама може да одигра и Српска православна црква, која се за сада држи по страни, иако повремено отворено критикује власт у Србији.

„Ови протести су по својој суштини политички и психолошко-историјски. Сада се неки труде да Србима одузму идеје, а, ако би им отели Косово, отели би им и смисао живота. И то је главно питање. Социо-економски елемент је другостепена ствар.“, изјавила је Пономарјова.

Уз указивање на могућност преливања протестних акција на друге земље региона, прије свега на Македонију и Босну и Херцеговину, а поготову у свјетлу заоштравања ситуације одлуком Приштине да формира војску Косова*, престижни руски лист закључио је да Балкан и у 21. вијеку поново пријети да постане буре барута.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: