„Јадран“ на раскршћу
Foto: Shutterstock
Спор око будућности школског брода „Јадран“ поново је на дневном реду.
Хрватска, која инсистира на томе да се брод врати у Сплит, покренула је нове дипломатске активности које подразумевају и активније укључивање у решавање овог питања. Пошто је брод некада био уписан у матичну луку Сплит и послат на ремонт у Црну Гору, али никада није враћен, Хрватска сматра да „Јадран“ треба бити враћен у своју матичну луку. Министар вањских послова Хрватске, Гордан Грлић Радман, током обиласка брода, нагласио је да је овај брод „отворено питање“ и да ће бити разматрано заједно са другим отвореним проблемима између Хрватске и Црне Горе, попут питања копнене границе и одштете логорашима.
Међутим, овај спор није само унутрашње питање две земље, на шта вреди подсетити.
Србија као правни наследник бивше Југославије има значајан интерес у овом спору и не може бити занемарена.
Србија као де факто сувласник брода
Србија, која је обезбедила велики део финансијских средстава за набавку брода кроз ратне репарације, а затим учествовала у његовом одржавању и обнови, има правни интерес у овом спору. Као правни и политички наследник бивше Југославије, Србија има легитимну позицију која је заснована на принципу сукцесије – односно, право на имовину и обавезе које су на терету наследника бивше државе. Током процеса набавке брода, Србија је играла кључну улогу, а ова чињеница да она де факто има значајан удела у власништву брода даје јој додатни правни легитимитет да буде укључена у било какве преговоре о припадности брода. Ово питање је не само дипломатски изазов, већ и правни проблем који захтева пажљиво разматрање интереса свих страна.
Црна Гора и дипломатска ћутња
Иако је Црна Гора као тренутни власник брода посредник у овом спору, њена дипломатска реакција на хрватске претензије била је, барем до сада, тиха.
Уместо активног коментарисања ситуације, Црна Гора, чини се, покушава да избегава било какве изјаве које би могле погоршати односе са Хрватима.
Шта би било да је Србија покренула питање брода Јадран?
Током свих ових година, Србија је остала у позадини и није износила јавне ставове о власништву над бродом. Да се неки српски министар огласио и директно поставио питање власништва, ситуација би могла изгледати другачије. Таква реакција могла би изазвати додатне тензије, али и показати чврсту позицију Србије као правног наследника Југославије. Међутим, Србија се за сада тим поводом не оглашава и остаје да видимо хоће ли се уопште упуштати у овај изазов.
Судбина брода Јадран
Судбина брода „Јадран“ и даље није решена. До каквог ће се решења доћи, видећемо у наредним данима. До тада, нека остане ово подсећање да Хрватска не може да потражује нешто што припада, у крајњој линији, свим бившим југословенским републикама….
Читајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Snishodljivost i crnogorskih i srpskih vlasti prema ustaskoj drzavi postaje nepodnosljiva. Da li je to strah da ce im ustasija blokirati „europski“ put? Pa, zapravo cini im uslugu da ne kupe kartu za Titanik. Srbija nikad nece uci u EU, a Crnja i Gora hoce, jedino ako EU birokratija procijeni da ce time dovoljno napakostiti Srbiji.
Prije nekoliko dana, povučen viješću da bi školski brod „Jadran“ mogao biti vraćen Hrvatskoj.reagovao sam i bio protiv takve mogućnosti. To što je „Jadran“ upisan u registar plovnih objekata u Splitu nema nikakvu pravnu vrijednost jer glavnu riječ na koncu ima Srbija kao pravni nasljednik SFRJ. CG-ski aktuelni Ministar spoljnih poslova nema ni osječaj ni želju da se bori za sudbinu broda „Jadran“ i ne podlegne pokvarem interesima Hrvatske. Pokazao je toliko licemerje da je na sasatanku sa hrvatskim kolegom priredio ručak na „Jadranu“ i niko u CG, ni Predsjednik države, ni Predsjedkik vlade nije na tu sramotu reagovao. Jadno.
pobogu ovim krvatima sto god i koliko god im das nije im dovoljno