Jadranska straža

Piše: Saša Nedeljković 

Jadranska straža osnovana je 1922. u Splitu. Društveni znak bio je buzdovan Kraljevića Marka izvučen napola iz mora. (1) Izdavala je glasnik „Jadranska straža”. Povodom smrti Boža Leontića u glasniku „Jadranska straža” objavljen je nekrolog. U njemu je isticano da je smrću Boža Leontića redakcija izgubila svog saradnika a organizacija oduševljenog pristalicu. Rođen je 11 decembra 1898. u Splitu, a umro 25 septembra 1934. Bio je odgojen u nacionalnom duhu. Stupio je u redove napredne jugoslovenske omladine da se aktivno bori za njene ideale i „za današnju našu realnost”. Dalje se isticalo „kad je naša davno iščekivana zora narodnog oslobođenja i ujedinjenja planula, on služi kao sekretar naše delegacije na mirovnoj konferenciji.” Božo Leontić bio je „jugoslovenski nacionalista i sin velike Slavije za koju je i u bolesti radio, šireći oko sebe optimizam i vjeru u pobjedu tih ideala.” Na kraju nekrologa istaknuto je : „on je bio sijač dobra i orač brazda na jugoslovenskoj i sveslovenskoj njivi. Zato neka je vječna uspomena Boži Leontiću !”. (2)

Jadranska straža sarađivala je sa ostalim nacionalnim društvima. Njeni članovi su istovremeno bili i članovi drugih udruženja. Državnik i istoričar Ljuba Jovanović, Bokokotorski biskup Frano Učelini-Tica, Branko Živković …. bili su i članovi sokola i Jadranske straže. Nacionalna društva su učestvovala na priredbama Jadranske straže, kao i ona na njihovim manifestacijama. Svečanosti su pružale priliku da se istaknu i iznesu dugoročni ciljevi i težnje udruženja. Na zagrebačkom radiju priređena je predstava 31.10. 1934. Napisao ju je sekretar Mesnog odbora I D. Mrvoš. Učestvovali su profesor Jedvaj i 3 maturanta II klasične gimnazije u Zagrebu. Glavna lica bili su đaci Branislav, Duško i Joža, koji su gradili modele jedrilica za takmičenje Jadranske straže i u razgovoru spominju prvi dolazak kralja Aleksandra kao regenta na Jadran u Splitu 1910. kao i veličanstveni doček Splićana uprkos terora austrijske policije. Svaki đak je u razgovoru govorio svojim jezikom (srpskim, hrvatskim i slovenačkim). Melodrama je imala muzičku pratnju. Od 634 đaka II klasične gimnazije u Zagrebu bilo je 620 članova Podmladka J.s. (3)
Nacionalno Sarajevo je 23 9. 1934. proslavilo osvećenje zastave Mesnog odbora Jadranske straže. Činu razvijanja zastave prethodila je povorka u kojoj su učestvovale sva patriotska i kulturna društva. Rano ujutro muzika Jadranske Straže obišla je grad svirajući. Građani Sarajeva su uprkos ružnom vremenu pohrlili na zborno mesto kod pozorišta, da se svrstaju u povorku, koja je prošla ulicama. Na čelu povorke bila je sokolska muzika i čete sokola. Za njima je išla grupa četnika, zatim muzike bratskih društava Hurijet, Matatja i Željezničarske muzike sa školskom omladinom i podmladkom Jadranske Straže i masom građana. Za njima je išla muzika Jadranske Straže sa delegacijom Izvršnog odbora na čelu sa predsednikom dr. Ivom Tartaljom, odborima sarajevske Jadranske Straže sa članovima. Povorka je prošla gradom, da bi došla na mesto razvijanja zastave na kojoj je bio legendarni topuz Kraljevića Marka. Aula Gradske većnice bila je svečano okićena i sa improvizovanim podijumom na kojoj je bila bista prestolonaslednika. Bila je puna elite sarajevskih građana i predstavnika svih nacionalnih stremljenja boljoj budućnosti otadžbine. U 11 časova muzika Jadranske Straže svirala je mirno, a u foajeu aule ušao je sanitetski general dr. Vojislav Popović, zastupnik pokrovitelja svečanosti kralja Aleksandra i izaslanik kuma prestolonaslednika Petra, a za njime zastupnik ministra vojske i mornarice generalštabni pukovnik Glišić, i zastupnik komandanta armije general Tomić. Muzika je ponovo svirala mirno, a u aulu je došao ban Drinske banovine Velimir Popović. U auli su bili predsednik opštine grada Sarajeva Asimbeg Mutevelić, predsednik Izvršnog odbora Jadranske Straže dr. Ivo Tartalja sa ostalim članovima Izvršnog odbora iz Splita, predsednik Oblasnog odbora Jadranske Straže u Sarajevu senator Atanasije Šola, senator dr. Hribar sa gospođom, starešina Sokolskog društva Sarajevo Aleksa Starčević, zastupnik mitropolita dr. Tomo Popović, predstavnik Ulema-Medžisa Muhamed Kurt, predstavnici franjevačkog provincijala, izaslanik srpske crkvene opštine Simo Stanjuković, predstavnici jevrejskih bogoštovnih opština i delegati svih sarajevskih patriotskih i kulturnih društava, kao i mnogobrojni građani i omladina. Svečanost je otvorio predsednik Mesnog odbora J.S. Pozdravio je prisutne sa jadranskim pozdravom „Čuvajmo naše more” i sa „Dobro nam došli”.

Aula Gradske većnice prolamala se od poklika „Živeo” kralju i prestolonasledniku, a sokolska muzika svirala je državnu himnu. Zamenik kuma general dr. V. Popović razvio je zastavu i vezao kumovsku traku želeći da ideja Jadranske Straže obuhvati što šire narodne slojeve. U ime Sokolske župe Sarajevo i sokola pozdravio je razvijanje zastave brat Aleksa Starčević ističući da prestolonaslednik Petar svojom osobom vezuje sokole i jadranske stražare i vodi ih istom cilju. Oba društva su po ideji bratska, jer su i sokoli svi do jednog čuvari Jadrana. Završio je svoj govor poklikom „Čuvajmo naše more” i „Zdravo” što su svi prisutni gromko prihvatili. U svom govoru predsednik sarajevskog Oblasnog odbora Jadranske Straže senator Atanasije Šola želeo je da se stisnu redovi jadranskih stražara za čuvanje mora. Topuz Kraljevića Marka koji je izvađen iz sinjeg mora bio je strahovito memento za sve nasrtljivce koji bi se usudili da napadnu. Posle oduševljenih aplauza govorio je predsednik Izvršnog odbora J.s. dr. Ivo Tartalja. Istakao je : „Ova manifestacija dve stotine kilometara od mora a pet stotina nad morem manifestacija je ljubavi i privrženosti Bosne prema moru. Ona utvrđuje konačnu pobedu ciljeva Jadranske straže. … “ U govoru je izneo ulogu Bosne prema Jadranu u srednjem veku i ulogu Tvrtka I u spajanju Srbije i Bosne, njegovu pomorsku politiku i naglasio da Jadranska straža želi opet da povrati tu orijentaciju, koja bi onemogućila neprijateljske prekomorske agitatore i njihova agitacija ne bi onako cvetala kako je cvetala. Dalje je istakao :
„Jadranska straža želi da Sarajevo i Bosna budu opet ono, što su i ranije bili : moćno zaleđe primorja a primorje njegov izlaz u svet i osnov blagostanja. … Danas, kad je sudbina pod mudrom upravom NJ. Vel. Kralja Aleksandra I ujedinila Bosnu, Srbiju i Dalmaciju, mi predstavnici Izvršnog odbora J.s. došli smo sa gornjim mislima u Sarajevo, … i veri da je budućnost naša vezana s morem. NJ. Vel.Kralj, koji vodi, da se čitava država orijentiše prema moru, najbolji je putovođ u ovome pitanju.” Predsednik Mesnog odbora Jadranske straže predao je barjak barjaktaru Omersoftiću, koji se zakleo da će do zadnjeg daha braniti i čuvati simbol čuvara Jadrana. U podne je bio priređen banket izaslanicima i gostima u zimskoj bašći Hotel Evrope. Govorili su Atanasije Šola, Asimbeg Mutevelić, dr. Ivo Tartalja, dr. Ivo Rubić i Hamdija Nikšić. Svečanost je završena umetničkim koncertom održanim uveče u Narodnom pozorištu. Rudolf Ertl, bariton beogradske opere, pevao je nekoliko opernih arija, koje su oduševile publiku. Morao je na opšti zahtev da peva nekoliko arija izvan programa. Pratio ga je na klaviru profesor Ljubo Bajac. Klemens Menšik svirao je na klaviru dve teške kompozicije. Željezničarski muški pevački hor „Jedinstvo” pod dirigovanjem Ljube Bajca, i Srpsko pevačko društvo „Sloga” pod dirigovanjem Cvetka Rihtmana, otpevali su nekoliko pesama uz odobravanje publike. U članku je istaknuto da se naročito svidela Mokranjčeva VIII rukovet, koju je „Sloga” otpevala vanredno lepo i precizno. U pauzama je svirala muzika podmladka Jadranske straže. (4) Prilikom razvijanja zastave Jadranske Straže u Sarajevu zastupali su Izvršni odbor J.s. predsednik dr. Tartalja, glavni sekretar general Todorčević, dir. Stipanović, inž. Matošić, dr. Rubić, Lahman i dr. Jerić. O uspehu svečanosti referisano je u Izvršnom odboru. (5) Umesto proslave Jadranskog dana održala je Jadranska straža u Sušaku 31 oktobra 1934. u Sokolskom domu komemoraciju kralju Aleksandru. Komemoraciju je otvorio predsednik J.s. prof. Vrsalović održavši uvodno slovo. Profesor Ivo Dorčić je pred mnogobrojnim općinstvom predavao sa puno podataka o zaslugama neumrlog kralja za oslobođenje i ujedinjenje, kao i o velikom razumevanju za Jadran. Predavač je istakao izdajničku rabotu plaćenika, koji su trpali džepove novcem koji su primali od vjekovnih naših neprijatelja. Predavanje je popraćeno poklicima : Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju ! (6)
Mesni odbor Jadranske straže u Brčkom priredio je 9 aprila 1935. 6-mjesečni pomen kralju Aleksandru u srpsko-pravoslavnoj crkvi. Pomenu su prisustvovali predstavnici svih vlasti i svih mesnih udruženja. Uveče je održana komemorativna akademija u hotelu „Posavini” sa duhovnim koncertom i predavanjem sekretara ogranka J.s. dr. Uroša Vojnovića o potrebi izgradnje naše mornarice. Koncertni deo programa izveden je uz učešće Srpskog pjevačkog društva „Vijenac” i Hrvatskog pjevačkog društva „Hrvat” koji su pevali crkvene pesme, kao i sokolskog društva koje je izvelo komad „Čuvajmo Jugoslaviju”. (7) U Glini je održana glavna skupština Mesnog odbora Jadranske straže. U nadzorni odbor izabran je kao član Nikola Žutić, trgovac. Mesni odbor J.s. planirao je da zajedno sa ostalim mesnim korporacijama priredi tog proljeća veliki pohod na Oplenac „sveto mesto Jugoslavije”. (8) Jadranska straža u Čazmi priredilo je čajanku i izložbu. Izložbu su dan pre priredbe dva puta posetila školska deca pod vođstvom svojih nastavnika. Na sam dan priredbe izložbu su posetili sokolski tečajci. Posetioce je najviše zanimao model jedrenjaka izrađen od drveta, koji je verno prikazao školski brod „Jadran”. (9)
Uz novčanu pomoć Oblasnog odbora J.s. Skoplje podmladak J.s. učiteljske škole u Skoplju priredio je izlet i video more. Početkom tridesetih godina 20 veka u Domu učenica u Beogradu delovalo je 135 članica Podmladka Jadranske Straže. U Ruskosrpskoj gimnaziji bilo je 75 članova Podmladka Jadranske Straže. U Skoplju u učiteljskoj školi bilo je podmladka 1933 godine 254, a 1934 godine 224. U muškoj gimnaziji za isto razdoblje 300 i 216. U Trgovačkoj akademiji 425 i 226. U Velikoj medresi 203 i 161. U Državnoj stručnoj zanatskoj školi 1933 godine 72. U Bitolju u Bogosloviji 1934 godine 148. u gimnaziji 1933 703, 1934 650. U trgovačkoj akademiji 1934. 56. Prilikom proslave u Bitolju 1933. bio je prisutan Oblasni odbor Jadranske straže Maribor sa 10 članova. (10) Propagandni film Jadranske straže o Primorju dat je na korišćenje „Bosna-filmu” u Zagrebu koji je od filma napravio 20 kraćih žurnala. Pet ogranaka Jadranske straže 1934. tražilo je taj film. Bosna-film D.D. prikazalo je 1934. žurnale 376 puta u raznim mestima i bioskopima. Izvršni odbor je nabavio još 2 filmska žurnala o putovanju Jadranske straže na brodu „Kraljica Marija”. Posetili su bliži Orijent. Filmove je Izvršni odbor predao Bosna-film radi prikazivanja. (11)
Mesni odbor J.s. u Velesu je 21. II. 1937, u sali hotela „Zagreb” priredio zabavu. Na zabavi su učestvovali hor monopolskih radnika i radnica koji je pevao državnu himnu i himnu Jadranske straže, po tri đaka veleške gimnazije i osnovnih škola iz Podmladka Jadranske straže deklamovali su pesme posvećene moru, ženski naraštaj sokolica izveo je dve ritmičke igre : „More Adrijansko” i
„Mome odit na vodu”. Predavanje „Istorijski značaj Jadranskog mora i njegove lepote” održao je Đorđe J. Solević, sekretar mesnog odbora. Goste je pozdravio advokat Arsen Krtić, predsednik odbora. (12) Sokolsko društvo Zemun Matica, da ovekoveči uspomenu na svog dugogodišnjeg starešinu, postavilo je u Narodnom domu kralja Aleksandra I spomen-ploču sa bronzanom slikom Branka Živkovića. Otkriće spomen-ploče bilo je 20 februara 1938. u prisutnosti svih korporacija, tako da je velika sala Narodnog doma kralja Aleksandra I bila dupkom puna delegata svih ustanova i građana. Mesni odbor Jadranske straže u Zemunu, ovekovečio je uspomenu na svog dugogodišnjeg predsednika i zaslužnog jadranskog stražara, Branka Živkovića, upisavši ga kao člana utemeljitelja Jadranske Straže. Iskoristili su otkrivanje spomen-ploče da predaju diplomu utemeljivača porodici. Diplomu je uručio predsednik Mesnog odbora Jadranske straže u Zemunu Kosta Teodorović, direktor gimnazije, uz učešće celokupne uprave, članstva i podmladka Jadranske straže. Branko Živković nije svojim radom zadužio samo mesni odbor, čiji je član bio od osnivanja Jadranske straže i višegodišnji podpredsednik i predsednik, ni Oblasni odbor u Beogradu čiji je bio aktivni član uprave, nego je on zadužio celu Jadransku stražu kao referent ministarstva prosvete za pomorske akademije, nastojeći da pridigne pomorstvo. (13)
Mesni odbor J.s. u Velesu je 1938. proslavio Jadranski dan zabavom. Goste je pozdravio advokat Arsen Krtić, predsednik odbora. Sekretar odbora je držao predavanje „Naši preci za naš Jadran”. Orkestar gimnazije pod upravom Gurskog održao je koncerat, a učenici osnovnih škola sv. Ćirila i Metodija i sv. Đorđa recitovali su o Jadranu. (14) Sem predavanja Oblasni odbori M.s. organizovali su za podmladak letovanja : Oblasni odbor Petrovgrad u Omišu, Oblasni odbor Beograd u Bijeloj, Oblasni odbor Novi Sad u Dobroti, Oblasni odbor Sarajevo u Budvi, Oblasni odbor Cetinje u Bečićima, …. . (15) Udruženje Jadranska straža bilo je značajno za razvitak turizma na Primorju za vreme Kraljevine Jugoslavije. Radila je na buđenju svesti o moru u kontinentalnim sredinama. Takođe je radila na zbližavanju i povezivanju stanovništva Jugoslavije. Sem toga u duhu sveslovenstva na zbližavanju sa Česima i Poljacima. U svom radu sarađivala je sa ostalim nacionalnim društvima, najviše sa sokolima. Istaknuti pregaoci bili su istovremeno članovi Jadranske straže i drugih nacionalnih udruženja. Nacionalna društva su učestvovala na priredbama Jadranske straže, kao i ona na njihovim manifestacijama. Svečanosti su pružale priliku da se istaknu i iznesu dugoročni ciljevi i težnje udruženja.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :
1. Silvije Alfirević, „Jadranska straža i naše pomorstvo”, „Dubrovački zabavnik”, izdanje knjižare i štamparije „Jadran”, Dubrovnik 1928, str.85;
2. „Božo Leontić”, „Jadranska straža” Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, decembar 1934, br. 12, str. 525, 526;
3. „Iz ogranaka”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, decembar 1934, br. 12, str. 528;
4. „Svečanost Jadranske straže”, „Jadranska straža” Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, decembar 1934, br. 12, str. 526-528;
5. „Iz Izvršnog odbora”, „Jadranska straža” Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, decembar 1934, br. 12, str. 524;
6. „Iz ogranaka”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, decembar 1934, br. 12, str. 529;
7. „Iz ogranaka”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, maj 1935, br. 5, str. 204;
8. „Iz ogranaka”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, maj 1935, br. 5, str. 206;
9. „Iz ogranaka”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, maj 1935, br. 5, str. 206;
10. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935“, str. 9, 22, 36, 37;
11. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935“, str. 77;
12. „Iz ogranaka”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, juni 1937, br. 6, str. 256;
13. „Priznanje zaslužnim Jadranskim stražarima”, „Jadranska straža”, Split, maj 1938, br. 5, str. 208;
14. „Veles (O.o. Skoplje), „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, maj 1938, br. 5, str. 207;
15. „Zaključci plenuma Izvršnog odbora Jadranske straže”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranska straža, Split, juni 1937, br. 6, str. 250;