Један од највећих злочинаца 20. вијека – Јозеф Менгеле

На данашњи дан, 8. априла 1992. године након генетског теста отиска прстију, њемачки и израелски извори саопштили су да је извјесно да је ратни злочинац из Другог свјетског рата Јозеф Менгеле умро у Бразилу 1979. године.

Тијело нацистичког злочинца Јозефа Менгела је ексхумирано након што је у Бразилу сахрањен под лажним именом. Тек 1985. године је утврђен његов идентитет, а све до смрти, када се удавио док је пливао, живио је лагодним животом.

Захваљујући мрежи својих људи 1949. године побјегао је у Аргентину, гдје је живио неко вријеме, а затим у Парагвају и Бразилу. Иако га је тражило више држава, укључујући и Њемачку, никада није ухваћен, никада није одговарао за своје злочине и никада се није покајао. За вријеме холокауста у смрт је послао 400.000 људи.

Зашто је доктор Јозеф Менгеле за вријеме холокауста одлучио да своје љекарско знање злоупотријеби, умјесто да помаже људима? То је питање које се човјечанство пита већ деценијама.

Први разлог је што је Менгеле био надпросјечно амбициозан. Дословно је жудио за признањима и више од свега је желио статус врхунског научника. У свједочењима из Аушвица се говорило како возове пуне Јевреја који су свакодневно пристизали у тај логор, Менгеле никада није видио као злочин, већ као прилику. Затвореници су за Менгела били бескрајна залиха “свјеже робе” на којој је могао да експериментише. На жалост затвореника, његова је амбиција била знатно већа него посвећеност љекарским етичким кодексима и био је увјерен да ради за добробит човјечанства и науке. Када је побјегао у Јужну Америку, записи из његових дневника указивали су како је искрено вјеровао да чини праву ствар, пише на порталу Митрополије.

Други разлог због којег је Менгеле вјеровао да доприноси науци својим злочинима била је чињеница да је био дио еугенистичког покрета. Еугенисти су били научници у деветнаестом и двадесетом вијеку који су вјеровали да људска врста може да постане боља ако се њено ширење строго контролише. Као што је било за очекивати, управо су еугенисти сматрали како су они та супериорна врста, боља од било кога другога. Нацисти су у Европи примијенили исту логику, па су тако као нижу врсту прогласили Јевреје, Роме, Словене и особе с менталним и физичким проблемима. Менгеле је спадао у групу еугениста који су чврсто вјеровали да чине велику услугу људској раси тако што се рјешавају оних које сматрају инфериорнима.

Трећи разлог је атмосфера у Њемачкој у то вријеме. У вријеме када је Менгеле почео своју академску каријеру нацисти су већ поприлично дубоко загазили у елиминисање Јевреја из свих сфера живота. Када се пријавио у СС војску, Менгеле је морао да преда доказ да у његовој породици нема Јевреја, и да нема уопште јеврејске крви. Чак и површном анализом говора које су тих година држали Хитлер и Гебелс било је лако уочити да су Јевреје стално описивали као нижу расу која није ништа боља од пацова. Томе је наравно допринијела и остала нацистичка пропаганда, па ни не чуди да је Менгеле Јевреје сматрао својим заморцима. Оно што је још значајно код Менгелеа је чињеница да је био итекако добро и квалитетно образован. Његове колеге са факултета у Минхену свједочили су како никада није остављао утисак да је у стању да уради оно по чему је остао запамћен, као “Бог Аушвица”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: