Једногласно усвојена декларација о заштити будуће општине: „Мала Зета треба да изроди ону велику Зету“

Декларација о заштити интереса Зете, усвојена је вечерас једногласно на општенародном зобру, у препуној сали КИЦ Зета Голубовци.

Мјештани свих насеља су дошли и подржали декларацију, која јасно прецизира услове, који морају бити узети у обзир пирликом проглашења Зете општином

Пред више од 200 окупљених мјештана, први се обратио Милорад Мића Алигрудић, дугогодишњи борац за враћање статуса општине Зети и неко ко најбоље познаје историју тог поднебља, преноси Портал Адриа.

„Зетски историјат је слика за сва подручја у Црној Гори. Зета се поноси сама са собом. Као прво 1850. године, а након Берлинксог конгреса, у Зети се формира прва православна општина. Такође, после Берлинског конгреса кроз Зету је прошла граница Турске са Црном Гором. То је један нечасан потез према Зети и невјероватно је да баш тај дан градска општина слави, а имамо толико свијетлих датума којима се поносимо. Но надам се да ће се и то промијенити“, каже Алигрудић.
Затим се осврнуо на период послије Балканских ратова.

„Тада поред ове прве и Матагужи добијају статус општине и обухватају и Малесију, тј. њен дио. После Првог свјетског рата долази до подјеле на Горњу и Доњу Зету. Дакле, двије општине и Матагужи. Тада су катастарски у саставу Зете и Куће Ракића, Дајбабе и Забјело. Зета је тада имала 27.000 хектара, које је изгубила одмах након Другог свјетског рата. А до данас изгубила је и много више и остала на нешто више од 7.000 хектара“, објаснио је Алигрудић.

„Када је формирана општина Голубовци, Зета губи и више, односно локације као што су Ћемовско поље, аеродром, Врањина… Мала Зета треба да изроди ону велику Зету, у оној великој мјери не, али у прихватљивим границама“, додаје он.

Највећа неправда, тврди Алигрудић, учињена је након Другог свјетског рата, када Зета губи статус општине.

„Зета се дијели тада, што би наш народ рекао и кусом и репатом. Општина Подгорица узима територију Ботуна, отима је и припаја другом. То закон не познаје. Иста ситуација са Матагужима. То треба брисати. Ја ово причам јер желим да млади знају шта је нека била Зета и шта би требала да буде данас. Ипак, са Подгорицом ући у причу око разграничења је тешко је су нас више пута преварили“, саопштио је он.

Од 2005 до данас, како каже, урађено је много незаконитих радњи и неправди.

„Сада грађани из Горње Зете и Ботуна припадају другом насељу. Зета је черупана и очерупана. Ја сам још 1996. године тражио да Зета постане општина, па онда 2000, али ни тада није дозвољена расправа. Од пада ДПС-а, тадашњем предсједнику Скупштине сам све ово изнио, никад одговор нисам добио. На мој телефонски позив сви су говорили знамо те, погледаћемо, одговорићемо. Никад нису. Онда сам 16 маја новој предјседници Скупштине послао сву документацију и створила се бура и позиви од разних странака. И Влада је добила моје писмо“, истиче Алигрудић.

На крају изнио је детаљ из студије која је рађена 1996. године.

„По тој студији, Зета има такве ресурсе да може издржавати двије општине садашње градске општине Голубовци“, закључио је Алигрудић.

Након њега ријеч је узео др Андрија Микулић који је причао о приоритетима из области здравства.

„Тражимо регулисање црне еколошке тачке јаловишта Комбината алуминијума, које загађује ваздух и због којег муку муче пољопривредници. Тражимо регулисање водотока ријеке Мораче. Дом здравља мора обезбиједити специјалисте за дјецу али и одрасле, дакле од општих прегледа до специјалистичких. Неопходна је и радиолошка служба, која је укинута, па немамо основни ултразвучни преглед, а који сам ја лично обављао пуних 20 година. Потрено је и 12-сатно ноћно дежурство у Хитној медицинско служби“, рекао је Микулић.

У име „Одбора за спас Зете“, присутнима се обратио мр Бојан Поповић.

„Направићемо мању прегоцарачку групу, која ће разговоре почети са политичким партијама, а затим и са Главним градом. Издвајање Зете, мора пратити економска и еколошка оправданост, уз уважавање историје и граница општине које тражимо“, истакао је Поповић.

Према његовим ријечима студија оправданости која је до сада рађена није све обухватила и мора бити дорађена.

„Наравно, биће направљена и нова студија која ће обухватити све ресурсе и богатства Зете. Бизнис зона око КАП-а не би смјела да се валоризује док се заврши прича око разграничења. Дакле, не смије бити парцелисања и продаје“, оцијенио је Поповић.

У декларацији се јасно наглашава да нова општина, поред свих садашњих насеља, обухвата и Комбинат алуминијума, бизнис зону и сервисно-складишну зону уз магистрални правац Подгорица-Петровац, аеродром Голубовци, Регионални водовод у Бољесестрама, будући регионални колектор, дио Плантажа и дио НП Скадарско језеро.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: