„Једро наде“ Николе Маловића – промоција, најблискија суштини „Дана руске културе“

Завршено је друго издање манифестације “Дани руске културе”. Смјењивали су се протеклих дана бројни програми, одлични филмови руске кинематографије, занимљиви музички и балетски концерти, али је некако најупечатљивији и концепту манифестације можда најблискији остао програм који је организован поводом превода на руски језик награђиваног романа „Једро наде“  Николе Маловића.

У прелијепом амбијенту баште Градског музеја „Мирко Комненовић“ учеснике и госте је у име организатора Туристичке агенције Херцег Нови поздравио Ђорђе Станојловић и истакао још једном суштину ове манифестације.

-Ова манифестација баштини нове релације и односе са руским становништвом овдје код нас, продубљивањем сарадње у култури и умјетности. Никола Маловић, аутохтони литерарни стваралац Херцег Новог и Боке можда на најбољи могући начин томе доприноси и може да искаже ту блискост и повезаност наша два народа, поручио је Станојловић.

Прије него је започела динамичан и садржајан разговор са Маловићем менаџер за односе с јавношћу издавачке куће „Лагуна“ која је објавила „Једро наде“, Вања Гавровски оцијенила је да је „Једро наде“ нешто најбоље што је Маловић у свом досадашњем стваралаштву изњедрио.

Подсјетила је и на оцјену критике према којој смо прије 30 година имали Павићев “Хазарски речник”, прије 15 година Петровићеву “Опсаду цркве Св. Спаса”, а данас имамо “Једро наде”.
Живописни роман који док читате можете да видите, осјетите, чујете сваку сцену романа. Роман објављен 2014. године, вишеструко је награђиван и тако је сам себе препоручио Министарству културе Србије да помогне објављивање превода на руски.

Велика књижевна дјела баве се универзалним темама и превазилазе велике удаљености земаља и култура, а то чини и Маловићево „Једро наде“, рекла је Гавровски, пренио је Радио Херцег Нови.

На инспиративна питања Маловић је одговарао износећи познате и мање познате податке о „Једру наде“ па се и онима који су читали роман о најпознатијем модном дезену на свијету, дезену морнарске мајице, који није постао само „јединица стила”, већ је својом суштином постао комплекснији мотив који подразумијева географски, психолошки, идеолошки, социолошки па и историјски аспект, чинило као да откривају нову књигу. Посебну похвалу Маловић је исказао Ани Ростокиној, која је превела роман на руски.

-Основица романа је прича о најпознатијем модном дезену, најсексуалнијем симболу и војној униформи у свим морнарицама свијета, али ту је и љубавна прича која заплет има у барокном бајковитом Перасту који је, као што знамо, све што има подигао из плаво-бијелог злата.

То је интересантно људима и ту роман отвара и неке нове димензије. „Једро наде“ није само још један од оних романа који откривају море и приморје кога је увијек мало у домаћој књижевности, него баца и ново свјетло на нама знану историју, рекао је између осталог Маловић.
Вриједни пажње и памћења свакако су и бројни подаци који повезују Русију и Боку.

Осим што од Маловића сазнајемо да је велики кнез Константин Николајевич Романов, адмирал флоте, издао наредбу да морнарска мајица постане руска униформа далеке 1874. године, он казује и да је наутички педагог, капетан Марко Мартиновић, у Поморској школи у Перасту обучавао 1698. седамнаест питомаца цара Петра Великог, да је Пераштанин Матија Змајевић, адмирал руске Балтичке флоте, а Новљанин Марко Војновић адмирал руске Црноморске флоте…

Никола Смекија, главни јунак Маловићевог „Једра наде“ амбициони је модни индустријалац, који се из Барија враћа у градс својих предака, Пераст, да би покренуо традиционалну производњу морнарских мајица.

Ту је и љубавна прича у званично најљепшем Заливу на свијету али и тврдња која мијења наш поглед на знану историју а односи се на то да је најпознатији поморац Кристифор Колумбо вјероватно био конверзос, Јевреј поријеклом. Зар није чудно, пита Маловић да на три брода којим плови у жељи да стигне до Индије, а открива Америку, нема католичког свештеника, али је ту Луис де Торес, тумач за хебрејски језик.

У једном тренутку Вања Гавровски истакла је да је у Маловићевом роману и ново плаво-бијело.

Маловић је и то објаснио: плаво потиче од плаветнила неба, а бијело од хемијских трагова којима нас свакодневно запрашују. Роман нуди најкомплетнији досије о феномену хемијских трагова на небу, оних трагова који сатима остају иза необиљележених авиона, за разлику од краткотрајних кондензацијских трагова који остају иза авиона на комерцијалним линијама.

Уз све што смо из занимљиве промоције издвојили Маловић је у „Једро наде“ вјешто, зналачки уткао и оно што је тешко ухватљиво, логику барока и приморског начина живота у то вријеме. Несумњиво је и јасно да је енергија којом је роман стварао шест година снажна и постојана, а новим се читањима романа на руском и на енглеском она додатно умножава.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: