Jelica Stojanović: Crna Gora hoće da proklamuje neistinu u istinu

Ovih dana, kada Evropa obeležava dan jezika, najbrojnija jezička zajednica u Crnoj Gori, srpska, nema šta da slavi! Uskraćeno joj je pravo na vlastiti jezik i njegovu upotrebu. Progon srpskog jezika počeo je 2004. kada je vlast u Crnoj Gori odlučila da predmet Srpski jezik i književnost promeni u Maternji. Nije pomoglo to što je u tadašnjem Ustavu pisalo da je srpski i službeni jezik. Tada je počela „ćeranija“.

Na Filozofskom fakultetu u Nikšiću pored Odseka za srpski jezik i južnoslovenske književnosti počeo je da „stasava“ paralelni – crnogorski. Da bi komedija bila potpuna, predavači su bili profesori srpskog! U međuvremenu studenti Odseka za srpski jezik više puta su upozoravali da je osnivanje Odseka za crnogorski smišljeno kako bi se s vremenom njihov ugasio. Da te sumnje nisu bile bez osnova, govori podatak da se iz godine u godinu broj mesta za „srbiste“ smanjuje, a ovih drugih povećava.

• U Crnoj Gori je učinjeno nasilje nad naukom, nad srpskim jezikom, njegovim imenom i suštinom, nad jezičkom istinom, nad istorijskim kontinuitetom i nasleđem, i to se sve ove godine, kao jedna farsa, proslavlja i obeležava – kaže za „Novosti“ prof. dr Jelica Stojanović, sa Odseka za srpski jezik. – Crna Gora slavi jednu iskonstruisanu stvarnost, svaki dan pokušavajući da proklamuje i proglasi neistinu za istinu. A imala bi šta da slavi, čime da se ponosi – to je da govori velikim jezikom, srpskim, jezikom duge istorije i tradicije, kojim su pisani i mnogi veliki spomenici na prostoru današnje Crne Gore, počev od Nemanjića, preko Balšića, Crnojevića, Petrovića. Srpskim su jezikom pisali velikani u književnosti, da pomenemo samo Njegoša, koji napisa da „srpski piše i zbori“. Ove godine, kad se obeležava 200 godina od Njegoševog rođenja, Crna Gora hoće da mu „uzme jezik“, kao što ga je svima nama počela zabranjivati, otimati i krivotvoriti ga. I su čim će izać pred Njegoša!

Svojevremeno je jedan crnogorski književnik kazao da Njegoša „konačno treba staviti na hirurški sto“, ciljajući na ono što će, malo kasnije, otvoreno reći sa skupštinske govornice jedan profesor književnosti: da je „Njegoš genocidni pesnik“. I jedan i drugi su hteli da kažu da je došlo vreme da se konačno oslobodimo kulturnog i etičkog koncepta i kodeksa koji nam je Njegoš zaveštao – kaže profesor Veselin Matović.

• I, evo, to je i učinjeno. Tako je nova Crna Gora u svojim školama napokon ućutkala Njegoša, glavnog svedoka njenog otpadništva.

Profesorka ističe da režim čini sve da se srpski jezik što više izostavi, zaobiđe, zabrani, prećuti:

• Kako kad i koliko mogu, silom i bezobzirno. A zašto? Zato što svetlost i veličina srpskog jezika smetaju jeziku za koji se uzalud pokušava dokazati da je jezik.

Nije se samo srpski jezik našao na meti, nego i brojni pisci koji su na njemu stvarali. Zanimljivo je istraživanje profesora Veselina Matovića, koji je došao do podatka da je od 2004. iz nastavnih programa za osnovne i srednje škole u Crnoj Gori proterano na desetine znamenitih srpskih pisaca, dok su na njihova mesta došli „domaći“ stvaraoci, delom iz Matice crnogorske ili crnogorskog PEN centra.

Iz osnovnih škola i četvrtog gimnazije izbrisani su Sveti Sava, Teodosije, Jefimija, Stefan Lazarević, Konstantin Filozof, Milovan Vidaković, Lukijan Mušicki, Zmaj, kralj Nikola Prvi Petrović, Jakov Ignjatović, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Milutin Bojić, Dušan Vasiljev, Stanislav Vinaver, Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Skender Kulenović, Miodrag Pavlović, Antonije Isaković, Aleksandar Tišma, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Branko V. Radičević, Mira Alečković, Brana Crnčević, Aleksandar Popović, Branimir Šćepanović, Dobrica Erić, Žarko Komanin, Ranko Jovović, Ilija Lakušić, a umesto njih „angažovani“ su Andrej Nikolaidis, Sreten Asanović, Jevrem Brković, Mladen Lompar, Sreten Perović, Mirko Kovač, Husein Bašić, Balša Brković, Ognjen Spahić, Avdo Međedović, Esad Mekuli, Musa Ćazim Ćatović…

Po popisu iz 2011. Crna Gora je imala 620.029 stanovnika. Crnogoraca 278.865 (44,98 odsto), a Srba 178.110 (28,73 odsto). Crnogorskim jezikom govori 28,73 odsto stanovnika, a srpskim 42,88. Samo osam godina ranije Crna Gora je imala 620.145 stanovnika. Crnogoraca 267.669 (43,16 odsto), Srba 198.414 (31,99 odsto). Crnogorskim jezikom je govorilo 21,53 odsto građana, a srpskim 63,5 odsto. Ostalo je nejasno gde su se na poslednjem popisu izgubila 20.304 Srbina.

• Ministarstvo prosvete je pokušalo da pod etiketom nekakve nacionalno neutralne književnosti prokrijumčari u školske učionice lokalšovinističku, kulturocidnu i stranačku petljavinu, nazvavši je programom za nastavu književnosti u crnogorskom obrazovnom sistemu, tvrdeći čak kako je „kvalitet pisaca i književnih dela (a ne „nacionalni kriterijum“) bio odlučujući faktor“ pri njenom sastavljanju. Koliko je ta izjava tačna, govore činjenice da je od ukupnog broja književnih dela autora sa bivšeg jugoslovenskog prostora, predviđenih za obradu u osnovnoj školi, više od polovine pripalo autorima rođenim u Crnoj Gori. Među njima se nalaze desetine lokalnih pisaca nepoznatih široj javnosti i književnoj kritici, kojima se daje više prostora, ponekima i u više razreda, nego najznačajnijim srpskim književnicima – kaže za „Novosti“ Matović, i dodaje:

• Nema nijednog savremenog stvaraoca iz Crne Gore koji sebe vidi u kontekstu srpske književnosti i stvara na srpskom jeziku. Izbačene su čak i epske narodne pesme: „Ženidba kralja Vukašina“, „Kosovka Devojka“… Izuzetak su „Ženidba Milića barjaktara“ i dve pesme Starca Milije, koje se svrstavaju u crnogorsku književnost!

Prošle godine po crnogorskim školama organizovani su seminari nastavnika kako bi bolje naučili novu gramatiku. Učili su, recimo, da su sve vlastite imenice koje se završavaju na slovo „a“ ženskog roda. Jedna nastavnica reagovala je žustro govoreći kako je tek posle 15 godina braka saznala da joj je muž Periša „silna đevojka“.