…Jer rod svoj volim!
1 min readPiše: Mihailo Medenica
Lelečem nad rodom svojim jer ga volim.
Lelečem jer ga kroz lelek pamtim.
Nema u leleku jada i nije to kukanjava puka.
Lelek je spomen slavi i opomen silni.
Životom se za lelek podvižuješ.
Lelek za Srbinom je nepisana molitva.
Lelečeš ponosit i stamen.
Najbolji od sebe si u leleku.
Večan u trenu večnosti.
Vazda si nedostojan da lelečeš, ali leleči da ima ko i za tobom da lelekne.
Ne lelečem žaleći no radujući se.
Blago onome ko ima za kim da zaleleče.
Za boljima od sebe ne kudeći sebe što im nije ravan, već čineći da ga kao boljega od sebe pominju u leleku.
Svak od nas je isti onaj đed za kojeg velimo da ga nismo dostojni.
Lažu nas nelelekani, potomci ničega, a Srbin je vazda Srbin- ista je u nama krv prolivena Gazimestanom, zato i lelečem.
Nije Srbin najbolji, al nema dobroga sveta bez Srbina!
Lelečem da sebe jasno čujem juče i sutra.
Da dogledam gde su mi nerođeni progledali…
Da vidim što mi umrli vide…
Lelečem da mi se raspeće poraduje.
Da me život živoga pozna.
Lelečem jer se ne plašim smrti, još manje života.
Lelečem da čuju oni što su im kosti moje temelji doma.
Bogojavljenje je lelek Srbinov.
Ljubavi je u leleku više nego u jednoj kazanoj ljubavi.
Leleče se u nebo, gore su knjige živih roda mog.
Lelečem jer voim onog prostoga seljaka što bi šakom kamen raskovao, al kad ti je na rame spusti ko da se oblak ugnezdio.
Lelečem jer su mi đedovi deca bili, pa da napokon ostare…
Stariji sam od svojih starina, lelekom da im se odužim.
Lelečem da zapevaju kolevke.
Da ozidam crkvišta i zgarišta.
Lelečem za prezrele šajkače, znojave i krvave.
Lelečem ćirlicom da mi ništa ne mogu!
Lelečem jer imaju previše blaga da bi mogli da kupe ono što ja u leleku imam!
Lelečem jer me se smrtni plaše.
Lelečem jer mi se večnost odaziva na mobe.
Lelečem jer znam ko sam, nisam se tuđim grobovima „kršavao“…
Lelečem jer Srbinu lelek dugujem!
Ne umeju reči što lelek ume!
Lelečem jer su me lelekali i jer se nadam da će za mnom zalelekati…
Lelek je posveta Srbinu.
Onom najboljem u meni.
Lelek su vrhovi na koje se drugi ne mogu uspeti…
Lelečem rodu svom jer ga volim.
Kuku onima kojima se lelek ne čuje…
Srbi su junaci i leleču samo nad odrom. Ovaj leleče i u svakom članku, punom patetike i lažnog rodoljublja. Mogao je pušku u ruke, a ne da samo zapomaže, kao da nijesmo ratovali, nego nas samo tukli. Neka odmori malo.
“ Ljubavi je u leleku više
nego u kazanoj ljubavi “
Hvala Miahilo i pozdrav
„LJUBAVI JE U LELEKU VIŠE
NEGO U KAZANOJ LJUBAVI“
Bravo, Mihailo i hvala za Lelek