Jermenija zabrinuta za kulturno-istorijske spomenike koji su prešli pod kontrolu Azerbejdžana

Ministar spoljnih poslova Jermenije Zograb Mnacakanjan je tokom telefonskog razgovora sa predstavnicima kopredsedavajućih zemalja Minske grupe OEBS-a rekao da se potpisani sporazum o prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu ne može smatrati sveobuhvatnim rešenjem Nagorno-karabaškog pitanja, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije.

Jermenski ministar razgovarao je sa ruskim i francuskim kolegama, Sergejom Lavrovom i Žan-Ivom Le Drijanom, i zamenikom američkog državnog sekretara Stivenom Biganom o sporazumu o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu koji su potpisali predsednici Jermenije, Rusije i Azerbejdžana 10. novembra, kao i o sudbini jermenskog kulturnog nasleđa u regionu.

„Mnacakanjan je istakao da se izjava, čiji je cilj uspostavljanje režima prekida vatre i raspoređivanje mirovnjaka, ne može smatrati konačnim rešenjem sukoba u Nagorno-Karabahu“, saopštila je pres-služba jermenskog Ministarstva spoljnih poslova.

Dodaje se da je tokom razgovora ukazano na „ključnu ulogu Turske u planiranju, provociranju i vođenju rata, koji je Azerbejdžan pokrenuo protiv Nagorno-Karabaha, što se manifestovalo kako direktnim učešćem u borbenim dejstvima, tako i uvođenjem stranih boraca u zonu sukoba“.

„Ministar spoljnih poslova Jermenije je isključio bilo kakvu ulogu Turske u mirovnim operacijama u Nagorno-Karabahu, uprkos koracima koje je Ankara preduzela u tom pravcu“, saopštila je jermenska pres-služba.

Mnacakanjan je naglasio da međunarodna zajednica mora što pre preduzeti korake u cilju rešavanja humanitarne krize u Nagorno-Karabahu, „koja je nastala usled tursko-azerbejdžanske agresije“.

„Ministar spoljnih poslova Jermenije je izrazio duboku zabrinutost sudbinom jermenskih istorijsko-kulturnog nasleđa na teritorijama koje je Azerbejdžan okupirao u Nagorno-Karabahu. On je istakao da je međunarodnoj zajednici dobro poznat varvarski odnos Azerbejdžana prema jermenskom nasleđu, usled koga su uništeni jermenski spomenici u Nahčivanu, na teritoriji Azerbejdžana, kao i na teritorijama Nagorno-Karabaha koje su se našle pod okupacijom Azerbejdžana tokom prvog rata za Nagorno-Karabah (početkom devedesetih godina prošlog veka)“, saopštava jermensko Ministarstvo.

Takođe se navodi da su „sagovornici istakli važnost nastavka rada kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a kao jedinog međunarodnog formata za posredovanje“.

Prema saopštenju jermenske pres-službe, s tim u vezi je Mnacakanjan istakao da će se o svim pitanjima, vezanim za mirovni proces u Nagorno-Karabahu, razgovarati isključivo u okviru kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a, a u tom formatu će se zastupati interesi karabaških Jermena.

Ranije su lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali zajedničku izjavu o prekidu rata u Karabahu.