Jermenija: Zemlja sa ranom na duši

Piše: Mišo Vujović

Imao sam devetnaest godina kada je jermenski student Aručjur Krikor Levonjan, pucao u ambasadora Turske u Beogradu. Taj čin je šokantno delovao na građane jedne od najbezbolnijih država sveta. Za ambasadora i mladog Veograđanina, Željka Milivojevića koji se dao u poteru za napadačem, bio je fatalan. Nešto više sreće imao je atentator i sam teško ranjen u razmeni vatre sa policijom.

Do tada, relativno mirna prestonica SFRJ nalazila se u šoku, a ovaj ulični obračun daleke 1983. godine predstavljaće uvertiru za surove ulične likvidacije i krvavi rat koji će iz utrobe jedne ubijene zemlje izvaditi gomilu nedonoščadi, danas odraslih ali isfrustriranih i iz temelja ometenih u razvoju.

Većina zatečenih građana na licu mesta, dala se u poteru za Levonjanim. Smrtno je stradao student Milivojević u trenutku kada je pokušao da savlada ubicu.

Mladi Jermenin je pucao iz straha nasumice ispalio nekoliko metaka smrtno ranivši Milivojevića. U komunističkoj Jugoslaviji malo je ljudi znalo o genocidu Turske otomanske imperije nad Jermenskim narodom od 1915-1917. godine.
Branili smo Palestinu od Izraela, Alžir i ostale afričke kolonije od Francuske i drugih imoerijalnih sila, skrivali Šakala i mnoge revolucionarne egzekutore, podržavali revolucionarne pokrete u Južnoj Americi, divili se Fidelu i Če Gevari.

Osudili smo atentat na turskog ambasadora nesvesni kakve su razmere zločina, Turci, nešto više od pola veka ranije, načinili nad jednim malim pravoslavnim narodom.

O razmerama tog zuluma i pokušaju da se zauvek zatre narod Jermenije često je govorio reditelj Radio Beograda, Boda Marković, predsednik srpsko- jermenskog prijateljstva. On je 1993. prikupio pedesetak dobrovoljaca da krenu u odbranu Nagorno Karabaha, oblasti koja se graniči sa Azerbejdžanom i gde su se dvijali ratni sukobi. Spremao sam se da izveštavam iz te ranjene zemlje slične sudbine kao i Srbija. Nažalost Boda je na prečac odustao od puta, zbog još jednog kukavičkog stava, države o njenoj kompromitaciji ukoliko se sazna da naši građani aktivno učestvuju na strani Jermena. Prošlo je bezmalo tri decenije do trenutka kada nas je Lotov samaljot u sitnim jutarnjim satima spustio na Aerodrom u Jerevanu.
Pantin prijatelj Edgar Galstjan, retko gostoljubiv čovek, bivši oficir, nam je priredio iznenađenje ekspresnom procedurom za goste sa posebnim statusom i toplim dočekom u VIP salonu gde su nam uz poklone za dobrodošlicu doneli prtljag.

Drevni Jerevan osnovan je 782 godine pre naše ere, stariji je od Rima i jedan je od prvih gradova gde je prestao progon hrišćana i gde je hrišćanstvo postalo zvanična religija još u četrvrtom veku. Jermeni su veliki zaljubljenici šaha, predusretljivi i srdačni domaćini, poznati po vrhunskom konjaku koji je obožavao pasionirani ljubitelj dobe kapljice Vinston Čerčič. Jermeni su jedan od najrasejanijih naroda u svetu. Po poslednjem popisu u zemlji živi oko tri ipo miliona Jermena, ali se procenjuje da ih je u dijaspori tri puta toliko. Među najpoznatijim pripadnicima ovog naroda su Šarl Aznavur, Šer, Andre Agasi, Kim Kardašijan..,

Grad sa dosta zelenila, lepih parkova, monumentalnih građevina, širokih ulica i prostranih pravougaonih bulevara, kojima saobraćaju, gotovo svi modeli četborotočkaša, poneki luksuzni automobil kao rols rojs, ali i oldajmeri, stare trole dotrajali busevi. Većinu zdanja u centru projektovao je poznati arhitekta Aleksandar Tamanjan.

Po obližnjim parkovima bezbrižno se igraju deca, kafane su pune, građani ne nose maske i gotovo da se i ne primećuje napetost zbog epidemiolog stanja kao u većini eve ropskih država.

“Sve nas je odjednom udarilo i Kovid i napad na Nagorno Karabah, Rusi zbog sitnice ginu u Siriji, a nas su zaboravili”, kaže kroz osmeh naš srdačno predusretljivi domaćin.

Jermenija se, nakon raspada Sovjetskog Saveza i sticanja nezavisnosti sukobila sa Azerbejdžanom oko svoje teritorije Nagorno Karabah, koju je nedavno, nakon kratkotrajnog rata, premijer Jermenije mirovnim sporazumom, predao Azerbedžacima, što je kod Jermena izazvalo revolt i masovne proteste.U vreme Prvog svetskog rata, odlazeća Turska pod komandom reformatora Kemal paše Ataturka, izvršila je do tada nezabeležen pogrom jednog naroda u kome je stradalo oko milion ipo Jermena. Genocid o kome se veoma malo govorilo i koji je tek nedavno naišao na osudu pojedinih velikih sila. Nažalost ne zbog pijeteta prema žrtvama i pravne kvalifikacije tog gnusnig čine već radi disciplinovanja Turske zbog bliskih odnosa sa Rusijom. Turska je okupirala i kultnu Jermensku planinu Ararat, koja se nalazi u svim simbolima zemlje. Najviši vrh je 5165 metara i gotovo da nema dela zemlje odakle nije vidljiv. Po predanju u podnožju Ararata je pristala Nojeva barka nakon četrdesetodnevnog potopa.