Jevanđelje po Marini Tucaković, Ognjen Lopušina u Nedeljnom pregledu „Srpskog sv(ij)eta“

„Dugo sam razmišljao kako ne postoji neki savremni osvrt na to šta narodna muzika znači, u kojoj meri određuje društvo u kojem živimo, i počeo sam da pišem prvo na temu primenjene umetnosti i umetnosti generalno, a zatim, opet na nagovor prijatelja, započeo da pišem o narodnoj muzici i ispostavilo se da sam sam sa sobom imao potrebu da formulišem misli koje su mi se rojile u glavi- Onda su i ljudi koji su to čitali pokazali da postoji potreba za razumevanjem jedne takve vrste svedočenja onoga što ta muzika jeste u našim životima. Kasnije sam pišući razvijao i svoj deo ličnosti vezan za to, došao do nekih zaključaka koji su možda daleko melagomanskiji u smislu koliko je ona deo našeg identiteta, ali mi je bitno da se o tome priča na taj način, koji nije baš stručan u smislu etnomuzikologije, već na nivou filozofije, narodnih običaja i geopolitike. To je spektar tema kojima se ljudi i u kafani bave“, rekao je u emisiji Nedeljni pregled „Srpskog sv(ij)eta“ esejista Ognjen Lopušina, govoreći o temi koja njega najviše interesuje u domenu pisanja.

On je u uvodnom dijelu govorio o fenomenu narodne muzike, i o svom pisanju o tome, što je naišlo na veliko interesovanje javnosti, koja nije sasvim saglasna sa njegovim gledištima, ali je upravo u tome poenta, jer se razvijaju različiti pogledi na ovu temu koja je neodvojiva od naših života. U tom kontekstu je govorio o „reciklaži“ pjesama, o trendu u muzici, o novoj energiji nadolazećih generacija i o tome šta znači neartikulisanost modernih tekstova. Posebno se osvrnuo na to da mora da postoji podrška za nove generacije i stvaraoce:
„Potpuno je legitimno da kažete da su prošle osamdesete, ostale su neke stvari, i one zahtevaju drugo, treće, pa i peto i više, neke i bezbroj čitanja. Možda će ‘Miki Milane’ od Vere Matović da se zadrži na ovom drugom čitanju, a kasnije će nestati, ali sve je to okej, bitno je da prepoznamo kako smo to došli od jedne do druge tačke i da shvatimo i da taj put traje i dalje, i ne znamo kako će da teče. To je i zabrinjavajuće, ali i utešno, jer će biti naša deca i dalje neki ljudi koji nisu još ni u planu koji će nešto da stvaraju. Ja se bar nadam da će biti,i to je ono što je zanimljivo, i treba da se pomirimo sa tim da će to biti nešto što nam se možda neće ni svideti“.
Knjiga koja čeka izdavača, objavio ju je onlajn časopis Beforeafter pod imenom „Jevanđelje Marine Tucaković“ je zapravo kompleksna materije za koju je rekao:
„Ova materija nema odgovarajuću paralelu u stvaralštvu srpskog naroda poznog 20. i ovog 21. veka. I kada to kažem, ne mislim na neki objektivni kvalitet u akademskom smislu, već nema pandana da prožima toliko kompleksno teme. Ja sam znao pre nego sam počeo da pišem knjigu neke stvari, znao sam da je ona pisala za Olivera Mandića, npr. ali sam bio zapanjen koliko je taj deo karijere sedamdesetih i osamdesetih bio raznolik.

Tu su tekstovi za Zdenku Kovačiček, Smak, Olivera Dragojevića, pa sve do pevača današnjeg dana. Mi nemamo adekvatan primer u našoj kulturi nekoga koji se na takav način obraća praktično svima, pa je to zaista dragoceno. Kod jednog autora nalazimo sve ono čemu smo mi skloni, svi mi komuniciramo u spektru između Zdenke Kovačiček i Ace Lukasa, i moja potreba da kažem šta je to je stvorila ovu knjigu. Šta je ono što čini da to funkcioniše, jer bez tog razumevanja mi se polarizujemo, i imamo društvo koje sluša Kovačiček i društvo koje sluša Jelenu Karleušu i Lukasa, i oni žive jedni pored drugih i nemaju nikakvu komunikaciju – to je put u katastrofu“.

U nastavku je gost komentarisao isječke iz emisija „Srpski sv(ij)et“ koji su bili na programu od 8. do 14. maja, a u njima su učestvovali: direktor Instituta za evropske studije dr Miša Đurković, novinar i dramski pisac Rajko Đurđević, kolumnista nedeljnika Pečat Filip Živanović, u utorak su gosti bili dr Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije i politikolog iz Moskve Aleksandar Đokić, u srijedu dr Slavoljub Milojević, u četvrtak bivši ministar u Vladi Republike Srpske dr Milorad Pecelj, i u petak narodni poslanik Predrag Rajić.
Interesantno je da je prije korone Ognjen Lopušina dobio poziv od dr Miše Đurkovića da učestvuje u naučnom skupu na temu Južnog vetra, odnosno na temu ove velike diskografske kuće i njenih izdanja, što je bila definitivna potvrda da je tema zainteresovala naučne krugove.
Gost Nedeljnog pregleda je komentarisao tri motiva emisije : Gorski vijenac, jevanđelje i litije, na svoj način, i pri tome smo otkrili da je za njega Njegoš jedna neprestana inspiracija, pa ga je više puta citirao, i vraća se na fenomenologiju tema koje su obrađene u njegovom najvećem djelu.

Preporučujemo da pogledate cijelu emisiju, koja otvara neke nove poglede na ono što je naša svakodnevnica, ali i da se prisjetite detalja iz gostovanja koja su obilježila prethodnu sedmicu.
Pratite Jutjub kanal Nacionalne IN4S televizije