Још мало, мало придржи нас, Победниче смрти: 30 година од преноса моштију владике Николаја Велимировића

На Охридском језеру 1921-1922 године.

V

Још мало, мало и пут ће се мој кончити. Још мало, мало придржи ме, Победниче смрти, на стрменом путу к Теби. Јер што се више к Теби пењем, све више ме људи затежу наниже, у свој бездан.

Што је бездан пунији то је дебља и њихова нада, да ће Тебе савладати. Заиста, што је пунији бездан Ти си даље од бездана.

Како су глупе слуге дрвета познања! Своју моћ не мере Тобом но својим бројем. Закон правде не освештавају Твојим именом но својим бројем. Пут већине за њих је пут истине и правде. Дрво познања постало је дрво злочина, и глупости, и леденог мрака.

Ваистину, зналци овога света знају све осим да су слуге Сатане. Кад сване последњи дан, Сатана ће се зарадовати броју своје жетве. Све штуро класје! Но по глупости својој и Сатана рачуна са бројем а не са пуноћом. Један Твој клас вредиће за сву жетву Сатанину. Јер Ти на пуноћу хлеба животног рачунаш, Победниче смрти, а не на број.

Узалуд говорим безбожним: упутите се Дрвету Живота и знаћете више него што желите знати. Од дрвета познања Сатана вам прави скалу за подземни свет.

Ругају ми се безбожни: ти хоћеш кроз Дрво Живота да нас обратиш твоме Богу, кога ми не видимо.

Заиста, нећете Га никада ни видети. Светлост, што засењује очи и серафимима, сагореће ваше зенице за навек.

Од свега што расте у гнилини земљиној најређи су они што у Бога верују. О језеро и планине, помозите ми да се веселим, што и ја путујем са овим најређим, најнечујнијим, најпрезренијим.

Још мало, мало, браћо, и пут ће се наш кончити.

Још мало, мало придржи нас, Победниче смрти.

На данашњи дан 1991. године пренијете су мошти владике Николаја Велимировића из САД у његово родно родно село Лелић код Ваљева.

Николај Велимировић био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и бесједник, отуда је називан ,,Србски Златоусти„. Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ као Свети владика Николај Охридски и Жички.

У част томе, подсјећамо да тек прошле године пронађену и захваљујући братству манастира Студенице, побјављену бесједу Светог Владике Николаја.

Архимандрит студенички Tихон пише: “Пре неколико дана смо пронашли један важан документ беседу Светог владике Николаја из 1938. године… Беседа је куцана на машини, а неке речи су уписане и дописане руком. По свему судећи владика је беседу откуцао када је имао инспирацију, а оставио је празна места да се упише храм или манастир где ће беседа бити читана, свети који се слави тога дана, простор за светога је остављен на два места и година.

Свети Владика је дописао потребно, потписао, ударио печат и опет дописао: По прочитању оставити у архиву манастира. Судећи по овом натпису, печату, потпису, рекло би се да нема дупликата куцаног текста, не знамо да ли је ова беседа преписивана и да ли је има у сабраним делима”, пренијела је Митрополија.

Бесједа Светог Владике Николаја:

“Свему народу сабраном код манастира Светог Арханђела у Вујну, да прослави срцем и душом и мислима и речима свевишењег Бога створитеља и Божјег великог слугу крилатог арханђела Гаврила.

Помози вам Бог, браћо! И помогао, и помоћи ће свима вама, који са страхом Бога славите и са поштовањем спомињете Свете Божије арханђеле и анђеле…..”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: