Још папин потпис: Степинац на корак од ореола свеца

Римокатоличка црква чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – светитеља. Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких вјерника. И док се најави Степинчевог ореола у Загребу увелико радују, српски историчари и борци за истину о геноциду у НДХ истичу да је недопустиво да се светим проглашава неко под чијим благословом су убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

Степинца је за свеца предложила ватиканска Постулатура за канонизацију.

За оне који нису упознати са новијом југословенском историјом, Алојзиј Степинац је био кардинал и загребачки надбискуп који је током Другог свјетског рата био познат по својој сарадњи са Усташама и отвореној подршци коју је пружао у формирању НДХ. Осим тога, подржавао је поглавника НДХ, Анта Павелића јер је сматрао да Срби и Хрвати никако не могу да живе у једној држави.

„Све у свему, Срби и Хрвати су два свијета, сјеверни и јужни пол, и никада неће моћи да буду заједно, осим ако се не догоди божје чудо. Шизма Источног православља је највеће проклетство у Европи, чак веће од протестантизма. Ту нема морала, принципа, истине, правде, части“, написао је Степинац у свом извјештају Ватикану, од 28. марта 1941. године, у којем се јасно одредио према Србима и српском питању у НДХ.

Осим тога, Степинац је као загребачки надбискуп наредио бискупима и свештенству у Хрватској да покрштавају српски живаљ у Хрватској, за вријеме Павелићевог режима.

За своја злодјела му је чак судио и комунистички режим Јосипа Броза Тита. Степинац је непосредно након завршетка рата, затражио од комунистичких власти у Хрватској да престану да хапсе и процесуирају нацистичке колаборанте у Хрватској. Комунисти га хапсе 16. септембра 1946. године, а суде му 30. септембра

Суд га је 11. октобра прогласио кривим за велеиздају и ратне злочине и осудио га на 16 година затвора, али је одлежао само пет у затвроу Лепоглава.

За своје заслуге, не само током Другог свјетског рата, него и након рата, прије свега у извачењу нацистичких злочинаца из Хрватске преко тзв. „пацовских канала“ до Јужне Америке, Ватикан је Степинца одликовао. Прво га је папа Пије седми, прогласио за кардинала 1952. године, да би га 1998. године папа Јован Павле други прогласио за мученика и беатификовао га !?

Папа Бенедикт XVI је у јуну 2011. у Загребу рекао да се Степинац захваљујући хришћанској савјести одупирао тоталитаризму, а у вријеме нацизма бранио Јевреје и православце.

Због тих ријечи о Степинцу на рачун папе стигле су бројне критике у страним медијима. Америчка агенција АП навела је да је „Степинац подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успјели да шокирају и нацистичке газде“.

„Папа је у праву када проклиње злочиначке усташке војне снаге, али није у праву када одаје признање једном од њихових заговарача“, цитирао је АП Елана Стениберга из Америчког удружења жртава холокауста.

Аустријска новинска агенција АПА и швајцарски медији подсјетили су, поводом посјете папе Хрватској, на масовна убиства усташког режима током Другог свјетског рата, посебно наводећи улогу заповједника Анте Павелића, који је владао, како истичу медији, уз асистенцију Ватикана. Тако АПА подсјетила да је Павелић, након Другог свјетског рата, побјегао захваљујући помоћи Ватикана.

АПА наглашава да се докази о сумњивој улози Степинца могу наћи у документацији из Другог свјетског рата – и то не из архиве каснијих комунистичких власти, већ из њемачких и италијанских архива – и додаје да је било и фрањеваца у усташким униформама који су заповједали логорима смрти, као у случају Мирослава Филиповића из Јасеновца, који је својеручно убијао.

АПА је подсјетила и да је „Енциклопедија Британика“ навела да је стравичност масакра над Србима надмашила само масовно уништење пољских Јевреја у нацистичкој Немачкој.

Ватикан је, како истиче АПА, био детаљно информисан о догађањима у Хрватској, а током владавине усташа уништено је око 300 православних цркава, а 128 свештеника злостављано и убијено.

Глас против намјере Ватикана да ратном злочинцу намијени светитељски ореол дигао је између осталих др Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Он је писмом упућеном на адресе Владе Србије и Патријаршије Српске православне цркве у Београду затражио да ове институције упуте оштар протест Светој столици и размотре прекид односа са Ватиканом.

„Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора не може да се помири са проглашењем ратног злочинца за једног од светитеља Римокатоличке цркве. Ријеч је о особи која је благосиљала кољаче Срба, Јевреја и Рома, лично насилно покрштавала и чинила низ других злочина“, каже се у писму које је потписао др Живановић.

Канонизацији Алојзија Степинца најоштрије се противи и социолог и професор загребачког универзитета у пензији Светозар Ливада, који је био члан Комисије за утврђивање ратних злочина послије Другог свјетског рата. Он истиче да је Степинац спровео прекрштавање 240.000 Срба у католичанство што је само по себи геноцидна радња.

„Степинац је за Анту Павелића говорио да је „божји изасланик“, а запамћен је и по изјави да „што се тиче православља, ту нема човјека, нема истине, нема морала“, истиче професор Ливада.

„Његов дневник никада неће бити објављен зато што је Степинац њиме сам себе осудио“, казао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: