Jovan Dučić: Ave Serbia

Tvoje sunce nose sad na zastavama,
ti živiš u besnom ponosu sinova;
Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
i zore da zrače na putima snova.

Još si uz nas, sveta majko, koju muče;
Sve su tvoje munje, u mačeva sevu,
sve u našoj krvi tvoje reke huče,
svi vetri u našem osvetničkom gnevu.

Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina,
udarac tvog srca u svemiru. Večna,
tvoj je udes pisan na čelu tvog sina,
na mač njegov reč ti strašna, neizrečna.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
u bolu i slavi da budemo prvi;
Jer su dva blizanca što si na svet dala –
mučenik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u noći,
kolevka i groblje, u odeći sunca;
Ti si gorki zavet stradanja i moći,
jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube pobede, i vali
tvog ognjenog mora i sunčanih reka;
Mi smo, dobra majko, oni što su dali
Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.