Jovan Jovanović Zmaj: Srpska majka

Na mekom, toplom krilu
Jedinka sina njiha,
Ljubi ga noć i dan;
Cvećem mu vlasi kiti,
Pesmom mu sladi san.

Raste joj sinak, raste,
Na svoje noge staje,
Vasceo majčin svet –
Oh, nije šala, nije:
Na grani jedan cvet.

Raste joj sinak, raste,
A majka dršće, strepi,
U nežnom srcu svom,
Da ne bi na cvet pao
Iz vedra neba grom.

Raste joj sinak, raste,
Jedino blago majci
Koje joj dade Bog.
Ko ne bi brižno čuvo
„Zenicu oka svog?“

Raste joj sinak, raste,
Majka bi zvezde s neba
Skidala svaki čas,
Da sinku, svom jedinku,
Od zvezda splete pas.

Sinak se snagom paše,
A majka sneva svate,
Veselja nada svog;
Topi se od milina
Kraj sina jedinog.

Al’ začu s’ bojna truba:
„Za Srpstvo, za slobodu!“ –
Majka mu paše mač.
A kad je pao, niko
Nije joj čuo plač.