Jovan Jovanović Zmaj: To znaju oni

Srbine brate nemoj iznemoći!
Ta znaju oni prava našeg moći;
Ta znaju oni ko po sramu luta,
A znaju ljude sa pravoga puta;
Ta znaju otrov iz svojih izvora,
I znaju da se to piti ne mora,
Ta znaju oni, znaju, dobro znaju —
A ti se drži dok i ne priznaju!

Ta znaju oni da mi nismo četa,
I da je nama domovina sveta;
Provide oni narodne nam grudi,
I znaju za čim svesna duša žudi;
I znaju da se rado trpi za rod,
I znaju da smo i kakav smo narod;
Ta znaju, znaju, dobro oni znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!

Ta znaju oni šta je želja srećna;
Ta znaju da je pravda samo večna;
I znaju oni — u dobroj su školi —
Da jedna rana celo telo boli;
Ta znaju oni i uvide čisto
Da Srbin neće u samoubistvo;
Ta znaju oni, znaju, dobro znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!

Ta znaju oni da smo tvrdi, smeli,
(A još bi malo varati se hteli),
A znaju da smo jednostavna duša,
I da se narod izdajica gnuša;
Ta znaju oni šta nam svima preti,
I strah već preza u njinoj pameti;
Ta znaju oni, znaju, dobro znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!

Ta znaju oni među taštom trudu,
I znaju oni da je to zaludu.
Sećaju s, oni svojih prijatelja
Kad nas je stegla opšta kuga velja.
Ta znaju oni da đavo ne spava;
Da sloga samo nas i njih spasava;
Ta znaju oni, vrlo dobro znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!

Ta znaju oni, braćo moja mila,
Gde propast zija — daleko nam bila!
Ta znaju oni gde je grob slobode,
Znaju i tebe, moj junački rode,
Čuli su, vid,li, kud se željom krećeš.
Da drukče ne znaš, ne možeš i nećeš,
Ta oni znaju, vrlo dobro znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!