Јовановић: ИЈЗ од адвоката прави статисте ограниченог кретања и онемогућава их да пружају правну помоћ
1 min read
Мироје Јовановић
Адвокат Мироје Јовановић данас је као бранилац у поступку за фарсу звану „државни удар“ од Апелационог суда Црне Горе примо Акт – одговор Института за јавно здравље Црне Горе од 11 јуна 2020. године, а поводом боравка бранилаца из Републике Србије у Црној Гори у заказаним терминима. Пошто предметни акт више отвара питања него што даје одговоре, Јовановић се Апелационом суду обратим са захтјевима и констатацијама.
Адвокат Јовановић је поднеском од 2 јуна 2020. године предложио да се сједнице вијећа другостепеног суда које су заказане одложе, а да се одлука по том захтјеву донесе што хитније, а да нови термини буду одређени након што коначно буде познат статус и несметана могућност доласка и боравка држављана Републике Србије у Црну Гору.
Према ријечима Јовановића „борба против болести која је захватила планету је неспорна обавеза свих грађана и свих државних органа, дакле потпуно је неспорно да су животи и здрављесвих, пре свега оних најугроженијих на првом месту. У том смислу свака држава понаособ прописује мере заштите путем надлежног органа. Здравље је основни услов за вршење свих других права и ту не сме бити спора!!!“
Јовановић наглашава, „Да не буде спора, адвокати за себе не траже никакав привилегован положај, него просто разумевање ситуације у којој би се нашли доласком у Црну Гору, а имајући у виду наводе акта ИЈЗЦГ, и захтевају да присуствују процесној радњи која је заказана под истим условима за боравак, припрему и неометан рад као и сви други учесници у поступку.“, и додаје:
„Међутим, са жаљењем морам да констатујем да је акт ИЈЗЦГ од 11 јуна 2020. године непрецизан, нити има у виду специфичност ситуације, као ни обавезе адвоката, у смислу Кодекса професионалне етике адвоката, Закона о адвокатури, те међународних инструмената који регулишу статус, права и положај адвоката. Суштински, ово обавештење Института требало би да послужи као оправдање да браниоци из Србије могу да дођу – и то под условима који доводе браниоце у крајње неповољан положај, и од адвоката у судници треба да направи статисте ограниченог кретања и доведе до немогућности пружања правне помоћи, што само по себи проблематизује и читав другостепени поступак.“
Јовановић је уложио жалбу на првостепену одлуку у обиму преко 380 страница, па стога тражи да му буде омогућено неометано и безбједно заступање и вршење свих бранилачких обавеза, али према мјерама које су дате у одговору ИЈЗ Црне Горе, такво заступање је немогуће и тешко прихватљиво, и другостеени суд то мора узети у обзир.
Поводом констатације ИЈЗ Црне Горе да: „Приликом уласка у Црну Гори потребно је да са собом имају љекарски извјештај да нијесу обољели од новог коронавируса или негативан резултат лабораторијске ртПЦР анализе, не старији од 48 часова“, Јовановић се пита: „Да ли се приликом анализе као референтан час узима време тестирања или време издавања резултата. Ово је важно имајући у виду да се резултати некада чекају дуже од 24 часа, па би могло доћи до проблема у тумачењу и/или важењу теста приликом контроле на граничном прелазу“
Даље, у вези констатације истог акта: По уласку у Црну Гору, дужни су да иду директно у смјештај, који ће на граници пријавити здравствено санитарном инспектору, и на које ће се односити Рјешење о здравственом надзору, питања су следећа:
Шта се подразумва под речју „смештај“ да ли је бранилац дужан да буде смештен у хотелу или може да борави код рођака, да ли у том случају, хотел или рођак могу трппети ванредни санитарни надзор или било коју другу последицу?
На констатацију односно упутство ИЈЗЦГ да: Приликом боравка у судници, уколко није могуће обезбиједити прописану физичку дистанцу, препоручујемо ношење маске. Такође се препоручује дезинфекција руку приликом сваког мијењања просторије.
Питања су следећа:
Да ли постоје услови да се обезбеди седница већа у смислу препорука, а ако није, да ли је прихватљиво да присутни носе маске све време трајања седнице, будући да искуство из других поступака јасно указује да ношење маске више часова отежава и успорава рад и вршење бранилачке функције?
Шта подразумева „мењање просторије“ – имајући у виду сам ток процеса, као и вероватне паузе и преиде у току седнице, те како се то одражава на укупну активност судећег већа и браниоце?
Даље, навод ИЈЗЦГ: Ангажовани адвокати ће током боравка у Црној Гори бити под пооштреним епидемиолошким надзором уз могуће периодично тестирање у складу са одредбама Закона о заштити становништва од заразних болести. У обавези су да надлежном епидемиологу сваког дана јављају своје здравствено стање.
Отвара следећа питања:
Шта подразумева „пооштрени епидемиолошки надзор“, како се он и када спроводи, ако се има у виду да ће већи део дана браниоци бити радно ангажовани? Ово потенцијално значи да ће браниоци морати да се подвргну епидемиолошком надзору у току суђења, или током припреме за наредни судећи дан, односно ово само по себи унопси апсолутну несигурност у статус и активности адвоката
Где и када се спроводи периодично тестирање?
На који начин се адвокат јавља надлежном епидемиологу сваког дана – да ли је то лично у просторијама рада епидемиолога, или путем телефона?
Препорука ИЈЗЦГ: Уколико ангажовани адвокати остају у Црној Гори дуже од 14 дана, неопходно је урадити тестирање на нови коронавирус седмог и четрнаестог дана од доласка у Црну Гору.
Намеће следећа питања:
Будући да три браниоца на које се препорука и упутство односи имају своје пребивалиште и седиште канцеларије у Републици Србији, па у складу са тим имају право у данима када нема седнице већа да се врате у Р. Србију – да ли ово подразумева сваки пут доношење траженог теста,и сваки пут издавање решења надлежносг органа, све будући да су седнице већа распоређене у три радне седмице, барем за сада?
Такође, у ситуацији када бранилац остаје у Црној Гори дуже од 14 дана, где се и како врши обавезно тестирање, и понавља се питање – у ком термину се оно обавља и на којој локацји, имајући у виду обавезе које браниоци имају на седницама већа?
И посебно питање – шта ако се теримн тестирања (не) намерно поклопи са термином суђења?
Обавеза из акта ИЈЗЦГ којом се наводи: У случају да користе услуге ресторана или бара није дозвољено присуство других особа за истим столом.
Да ли ово значи да браниоци из Републике Србије евентуалн морају седети самостално, или пак три браниоца из Србије могу седети за истим столом, а потпуно је сувишно питање боравка са другим браниоцима са којим смо ангажовани у предмету, поводом истих брањеника. Ово питање није од пресудног значаја, али може створити врло практичне проблеме у раду (паузе итсл) који морају бити познати суду другог степена?
Кретање изван објекта намјењеног за смјештај је дозвољено само за пословне потребе, уз поштовање прописаних мјера.
Да ли ово значи да браниоци могу да се састају са другим браниоцима-адвокатима – и да ли постоји ограничење простора у којем то сме да се одвија – и да ли то може бити „објекат намењен за смештај“– Ово посебно када се има у виду да се једно од лица које браним налази у амбасади Р. Србије у Подгорици, па се поставља питање – да ли ове мере подразумевају да имам могућност да обавим посету у том објекту или не?
Где се могу извршити консултације са другим брањеником који се налази у Подгорици? – да ли то може бити у „објекту смештаја“ или у боравишту брањеника – те да ли то за њега повлачи неке ванредне епидемиолошке мере санитарног и другог здравственог надзора?
Да ли бранилац мимо пословних потреба може неометано да набавља храну, санитарни прибор итсл у објектима у којима се продаје ова роба?
Један од мојих брањеника у предметној ствари, господин Андрија Мандић оперисан је хитно пре неколико дана на ВМА у Београду, о чему су детљано извештавали локални и регионални медији. Господин Мандић се према томе налази у здравственој установи у Републици Србији, и сагласно његовом стању и месту боравка, у овом тренутку је физички и фактички немогуће извршити припрему за седницу Већа. Дакле – не постоје елементарни услови за припрему за седницу већа – нити су због забране постојали у ранијем периоду!!!!, наводи Јовановић
Прочитајте ЈОШ:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Господине Јовановићу, ако није уведено ванредно стање да ли овакви подзаконски акти као у Црној Гори имају снагу закона?