Jovanović: Kako je demontiran „državni udar“

Piše: Miroje Jovanović

„Šta je najdragocenije na svetu? Svest da ti ne sudeluješ u nepravdama. One su jače od tebe, postojale su u prošlosti i postojaće u budućnosti, ali neka se ne događaju preko tebe.“

Solženjicin, „U prvom krugu“

Uskoro se navršava dve godine kako sam od mog prijatelja i saobrca Andrije Mandića, srpskog političara iz Crne Gore dobio punomoć da ga kao advokat branim u slučaju koji se kolokvijalno naziva „državni udar“. Ubrzo nakon toga sam dobio punomoć i za odrbanu Mihaila Čađenovića koji je tada bio u kazamatu (ne u pritvoru – nego u pravom kazamatu zvanom Spuž).

Pored odbrane mojih prijatelja koje sam naveo, ispostavilo se da mi je pripala i uloga odbrane srpske opozicije, i na taj način odbrane srpskog naroda u Crnoj Gori, a to znači odbranu prava jednog naroda na otpor ugnjetavanju, otpor montiranim procesima, i odbranu prava na postojanje, odbranu pravde i pravičnosti.
Napominjem da sam u toku procesa dobio i branilačku punomoć za odbranu gospođe Branke Milić, koja je prošla golgotu 12 meseci samice, i koja je nakon ponižavanja u Višem sudu utočište našla u Ambasadi Srbije u Podgorici.

Pošto sam od početka u procesu, osećam potrebu, da se kao branilac tri nevino optužene osobe u ovom montiranom procesu obratim javnosti i obrazložim razloge zbog kojih sam zajedno sa drugim kolegama, izabranim braniocima na kraju procesa a pre završnih reči odlučio da napustim sudnicu.

Pre svega ukazujem da se radi o jednom farsičnom sudskom procesu, gde je nasuprot braniocima stojao jedan pomahnitali i nepismeni tužilac, i naravno njegovi nalogodavi (Milo Đukanović naravno) , e u tom postupku sam ukupno 10 puta kažnjen (poslednji put toga dana kada smo napustili suđenje), i to samo za sebe govori i o „Sudu“ koji je kazne izrekao i o postupku koji je vođen.

Na preko 160 suđenja (glavnih pretresa) koji su održani od jula 2017 do marta 2019. godine, čitava javnost je mogla da se uveri u način funkcionisanja crnogorskog „krivosuđa“, ali ni ja, ni ostale kolege nismo imali dileme da imamo puno pravo da javno i dosledno i profesionalno branimo i iznosimo sve činjenice iz kojih je jasno da je proces montiran i zakuvan u kuhinji NATO pakta, a da su Milo, Duško, Katnić i ostali samo mali prljavi izvršioci ove sramote, naravno tražeći i svoj interes u svemu, a to je pre svega opstanak na vlasti.

Dale, tzv. sud je na pretresu od 01. marta 2019. godine naglo prekinuo dokazni postupak, iako sam ja zahtevao da mi se omogući da se javim za reč i predložim pribavljanje novih dokaza, ali sudije su samo jednostavno napustile suđenje, kamere su isključene, i završne reči su zakazane za 13. mart 2019. godine.

Toga dana, 13. marta, sudu smo jedan sat pre suđenja dostavili integralna dva audio/video zapisa Saše Sinđelićama, sminljenih očigledno na merama službe bezbednosti, gde on nesvestan da se snima, u kafanskoj atmosferi govori o tome kako je lagao na sudu, i kako je bio nagovaran i primoravan da laže i učestvuje u konstrukciji.

Da bude potpuno jasno, odbrana ima pravo predlaganja novih dokaza sve do izricanja presude, i Zakonik o krivičnom psotupku poznaje vrlo jasnu mogućnost da se takvi dokazi prilože i predlože, i da se izvedu, sve kako bi se pre završnih reči stekla ukupna slika i utvrdile činjenice.

Sud je to odbio čak i da razmotri, i mi advokati smo, ponavljam bili primorani da napustimo suđenje.

Dakle, ZKP poznaje mogućnost da se dokaz ceni pre završnih reči, te da je u konkretnom slučaju životno logično i celishodno bilo da se o tome odluči prie završnih jer predstavlja nove okolnosti, i mi smo morali da cenimo iskaz svedoka saradnika kroz sve okolnosti koje su se desile, a ne samo sta je rekao (evidentno slagao) u sudu.

Ovo posebno jer je su status svedoka saradnika Saši Sinđeliću potvrdila 25.jula 2018. godine, i to na kraju- odnosno poslednjeg minuta poslednjeg dana pretresa pre letnje pauze, a sudija je samo napustila suđenje, pa je bilo evidentno da je i sada imala takav isti plan sa nove dokaze.

Dužan sam da napomenem sledeće činjenice:

– da je potvrđn status svedoku saradniku Saši Sinđeliću iako postoje materijalni dokazi (sve predato sudu još 24 maja 2017. godine) da je:

1) psihički bolestan (dokumentavano sa tri veštačenja)
2) osuđivan za ubistvo i nalazi se zbog toga na crvenoj Interpolovoj poternici,  i ono najvažnije:
3) Dokument Ruske Federacije predat sudu 4.oktobra 2018. godine u kojem se nedvosmisleno i službeno potvrđuje da je Sinđelićslagao da je 27.septembra 2016 . godine ušao u Moskvu – a jasno je da mu je ulazak odbijen i on iz zone tranzita vraćen u Beograd.

To znači da su snimci koje smo dostavili 13. marta ove godine samo „šlag na torti“ koji potvrđuje koliko je ovaj svedok kredibilan, pa je jasno da ukoliko im je on najjači dokaz koji režim ima, i u koga se kunu, možete misliti kakvi su ostali dokazi.

Vrlo je važno napomnjenuti da je i sam Sinđelić pred srpskim tužilaštvom (27.10.2016) negirao da je ulazio u Moskvu u septembru 2016, a isti iskaz je ponovio i 2.11.2016. godine pred sudijom za istrage Višeg suda u Podgorici, ali su te izjave raznim „procesnim“ mahinacijama izdvojeni iz spisa i sakriveni – ali mi smo ih pribavili i objavili

Dakle, on dva puta negira da je ulazio u Moskvu tog famoznog septembra 2016. godine, kada je navodno skovan paklen „anti-Milov“ plan – odnosno da mu je odbijen ulazak u Rusiju, i da je vraćen u Beograd iz zone tranzita – i ponavljam to je bilo sakriveno od javnosti, ali je odbrana pribavila i objavila sve to!!!

Nakon što je tzv. sud odbio da čak i razmotri snimke na kojima se Sinđelić dok je pod „merama“ ispoveda u kafani kako je morao da laže pred sudom u CG- dakle sa nas advokate više nema mesta u sudnici, i za naš bunt smo dobili punu podršku i zahvalnost naših branjenika.

Ovo nikada nije bio pravni proces – već politički a poslednje aktivnosti tzv suda ga potpuno ogoljuju – i kada je tako onda za advokate koji drže i do svoje i do časti struke više nema mesta u ovoj fazi postupka.