Јубилеј ДНП: Кнежевић – Слобода нас није баш препознала, али то је цијена непристајања на труле компромисе

Саопштење Милана Кнежевића, предсједника Демократске народне партије преносимо у цјелости:

Поштовани чланови и симпатизери Демократске народне партије, драги људи, данас обиљежавамо јубилеј, десет година од Првог Конгреса наше странке. 

Поносни на деценију бескомпромисне борбе, успона, падова, имамо утисак као да је било јуче кад смо из групе бирача прерасли у  респектабилан политички субјект и постали неизоставни дио парламентарног живота. Многи аналитичари и политички противници су тог мартовског дана 2015. године помислили да се ради о још једној политичкој сезонској појави којих смо се нагледали у претходном периоду, да ћемо играти само једно љето, и да ће се наша идеологија, циљеви и принципи распршити пред првим изазовом. Ових десет година постојања ДНП-а су их демантовали. Стрпљиво, мудро, храбро, уз подношење велике жртве, показали смо да је у политици најважније не издати грађане који су ти дали подршку. Без калкулисања и политиканства били смо у првим редовима беспоштедне борбе против режима. 

Пребијани, хапшени, пресуђивани, тамничени, прошли смо режимски терор незабиљежен у Двадесет првом вијеку у Европи. Али никад нисмо поклекли вјерујући у побједу и тријумф правде. Многи наши чланови нису дочекали тај тренутак, умирали су са теретом горчине, неправде и безнађа које нас је било окупирало три деценије. Ипак, морамо признати да нас ни Слобода о којој смо пјевали и борили се за њу, није баш препознала, и да често имамо утисак како више грли оне који су је тамничили од нас који смо је ослобађали. Нажалост, то је вјечита цијена непристајања на труле компромисе, тренутне привилегије, трговину функцијама. Вјероватно би позиција ДНП- а на свим институционалним нивоима била много боља да смо се одрекли себе. Да смо одустали од српског језика, двојног држављанства, инсистирања на најбољим односима са Србијом, да смо пљунули на Русију, и прихватили постулате дубоке државе која тренутно по Балкану изводи обојене револуције, свакако би били много прихватљивији колонијалним управницима региона. Али ми немамо намјеру ником од њих да се допаднемо, јер би онда изгубили наш идентитет, народ који нас подржава, и постали безлична маса коју може обликовати како ко пожели. Зато смо и поносни на све што смо урадили у претходној деценији, свјесни да је могло и више, али све што смо радили и радимо било је искрено и без калкулација.

Привилегован што сам на челу ДНП-а, први међу једнакима, остајем вјеран одлукама које смо донијели и које ћемо кад тад реализовати. Можда то неће бити за вријеме мог мандата, али за будућност ДНП- а не бринем, и знам, док год буде и једног члана наше партије, зацртане циљеве ћемо реализовати. Пошто се приближавамо обиљежавању осамдесет година од Дана Побједе над фашизмом, свим члановима и симпатизерима честитам јубилеј ДНП-а, и шаљем братски загрљај уз поздрав:

    Ни корак назад! 

                             Нема повлачења!

                             Нема предаје!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: