Junak sa Košara dobio posao zahvaljujući srpskoj slozi!

Veteran sa karaule Košare, Tomislav Račić (48), poznatiji kao vodnik Plamen, ostao je bez posla, ali već u ponedeljak počinje da radi u kragujevačkoj fabrici „Zastava TERVO“.

Svi pripadnici Vojske Jugoslavije koji su na Košarama bili pod Planemovom komandom su preživeli iako je sukob sa albanskim teroristima, koje su podržavali strani plaćenici i NATO snage, bio krvav, a svoje kosti je na Košarama ostavilo 108 vojnika.

Rečima da „narod još uvek ima svoje heroje i da heroji imaju svoj narod kad zatreba“, Tomislav Račić, hrabri ratnik bez odlikovanja i priznatog statusa borca javno je zahvalio svima koji su mu pomogli da nađe svoju „koricu hleba“.

Za RT Balkan otkriva da je, od kada je pre nedelju dana obavestio javnost da je u potrazi za poslom, dobio više stotina poruka podrške, sa različitim ponudama i dobronamernim savetima.

„Posla ima koliko hoćeš kad želiš da radiš, ali ovaj način preko društvenih mreža je bio najbrži jer me mnogi znaju. To se ispostavilo kao ispravan stav, jer se javilo mnogo poznatih i nepoznatih ljudi, čak i previše. Svi oni su mi beskrajno pomogli, i to mi mnogo znači i jako je važno, da čujemo jedni druge kad je teško, da se ujedinimo i pomažemo“, kaže Račić, piše RT Balkan.

On naglašava da su pojedini pogrešno shvatili i preneli da je beskućnik, invalid, socijalni slučaj i slično.

„Ništa od toga nije tačno, ja sam čovek u punoj radnoj snazi. Nisam tražio milostinju, nisam kukao, mada je bilo ljudi koji su mi nudili i novac. To ne prihvatam, sve što mi je trebalo je da nađem posao. Sada je i to rešeno, dobio sam ponudu za rad na remontu i montaži vojnih vozila u ‘Zastavi’. Išao sam na razgovor sa direktorom i u ponedeljak počinjem da radim“, otkriva vodnik Plamen.

Informacija o tome da je bivši pripadnik 125 motorizovane brigade bez stalnog radnog angažmana, ubrzo je stigla do Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i do Grada Kragujevca.

„Jeste, juče smo imali sastanak i obećali su mi pomoć u sticanju boračkog statusa“, navodi naš sagovornik, kome su se tokom borbi na karauli Košare pridružili otac Milorad i brat Zvezdan.

Sastanku su prisustvovali državni sekretar Dejan Antić i predstavnici grada Kragujevca.

Nakon što su utvrdili da Račić nije socijalno ugrožen niti bez krova nad glavom, već u potrazi za zaposlenjem i da je već konkurisao kod određenih privrednih subjekta u Kragujevcu, obavezali su se da će pružiti svu neophodnu podršku i pomoć u proceduri priznavanja statusa borca.

„Prošla su vremena s početka 2000. kada su srpski borci bili na marginama društva, stigmatizovani i ostavljeni bez brige i podrške sopstvene države. Danas se Srbija ponosi svojim herojima, a naročito onima koji su se našli u prvim borbenim redovima na braniku otadžbine. Jedan od takvih momaka je i vodnik Plamen iz Kragujevca. Visoko ceneći njegov doprinos u odbrani zemlje i naše kolevke Kosova i Metohije, u ime ministra Selakovića i u svoje lično ime, zahvaljujem se gospodinu Račiću na odanosti otadžbini, iskazanom herojstvu i patriotizmu“, rekao je Antić.

Iako je prioritet u zapošljavanju za one koji su krvarili za otadžbinu jedna od stavki u Zakonu o pravima i uslovima za ostvarivanje prava boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica, izgleda da u praksi to nije tako.

Dragan Pavlović iz Udruženja boraca Šumadije za RT Balkan kaže da veliki broj članova ove organizacije žive na rubu egzistencije.

„Imamo člana koji osam godina živi bez struje“, napominje on.

Na osnovu pomenutog zakona našim herojima trebalo bi da sleduju i prava na ličnu ili porodičnu invalidninu, dodatak za negu, dečiji dodatak, invalidski ili borački dodatak, porodični dodatak, banjsko klimatski oporavak, mesečno novčano primanje, rešavanje stambenog pitanja, naknade troškova putovanja ili smeštaja, povlašćene vožnje, prava na legitimaciju, na ‘Boračku spomenicu’ ili pomoć u slučaju smrti.

Pojedine lokalne samouprave takođe donose odluke i pravilnike o umanjenju cene za komunalije, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i slično.