Јурић за ИН4С: Борба за увођење доживотне робије је дуг према сваком убијеном дјетету

Оснивач Фонадације „Тијана Јурић“, Игор Јурић, отац четрнаестогодишње Тијане, коју је 2014. године отео, силовао, а затим убио и закопао на депонији монструм Драган Ђурић из Сурчина, у разговору за портал ИН4С казао је да ће, уколико Србија уведе доживотну казну затвора, то бити добијена велика битка са опасним противником.

Јурић се бори да смрт његове Тијане, али и друге недужне дјеце, које су убили монструми, педофили, најгори слој друштва, не буду узалудне.

Да ли је најава предсједника Србије Александра Вучића да ће држава увести доживотну казну затвора за најтежа кривична дела, побједа којој тежите у борби да заштите дјеце?

– За почетак, држава, уколико заиста усвоји овај предлог, то неће бити „поново“, јер се, по први пут у историји, уводи доживотна казна затвора у наш законодавни систем. Ако се она заиста усвоји, добићемо само једну битку, али то је тек почетак једне озбиљне борбе са много јаким противником…

Често истичете о заштити дјеце на интернету, да ли тамо сада вреба можда и највећа опасност?

-Опасност је велика, али је данас јако тешко рећи која је највећа. Моја ћерка није била жртва до које се дошло преко интернета и друштвених мрежа, а опет трагично је страдала. Ми морамо да водимо рачуна о свим опасностима, а када је интернет у питању, проблем је што је то једна велика непознаница за родитеље и деца су често технолошки писменија. Тек када данашња дјеца постану родитељи, можемо очекивати да ризици постану мањи.

Фондација „Тијана Јурић“, на чијем сте челу, често зна да буде мета појединаца и неких НВО организација? Зашто?

-Фондација и ја лично као неко ко иступа испред саме организације, ниједног момента не калкулишемо, не интересује ме да ли ћемо се некоме замерити, да ли ће нека изјава ићи на руку позицији, опозицији или неком трећем. Наш једини циљ је безбједност деце и желимо до тога доћи. Ја сам управо због таквог става често био мета напада. На почетку рада смо били миљеници власти, касније сам често критиковао рад парламента и владе наше земље па сам био у неким моментима представљан као жесток опозиционар, а данас ме виде као омиљеног човека владајуће коалиције… Наша је држава саткана од политике, све почиње и завршава се на томе. Људима је просто несхватљиво да нека организација и човек попут мене, који око себе окупља јако велики број људи може бити независна и сама за себе. Што се тиче неких организација, ту је иста прича. Ми гледамо искључиво и само интерес деце а да ли ће то некога увредити или ће нам се то замерити, не тиче ме се. Мислим да се и многи закони чак и у ЕУ морају преиспитати. Још увијек нијесмо члан ЕУ али да јесмо, урадио бих све да их покушам изменити.

Колико је данас тешко сачувати дјецу од сајбер предатора, и како се данас изборити са тим?

-Како сам у претходним одговорима на ову тему навео, тешко је са сваким предатором, а са интернет предаторима је теже због тога што је све то за просечног грађанина ново и непознаница. Ми када смо учили да возимо ауто, имали смо инструктора или су нас родитељи учили, ми данас деци дајемо таблет, телефон, лап топ у руке и ретко ћете чути неко дете да их је родитељ упозоравао на опасности. Знам то, јер често разговарам са децом. То се мора мењати.

Ваша породица преживјела је стравични несрећу, која је потресла цијели регион. Како се данас осјећате, и да ли Вас је Ваше искуство натјерало да се лавовски борите да заштите свако дијете у Србији?

-У сваком случају, мотив је оно што се десило мојој Тијани. Камо лепе среће да никада нисте чули за мене и моју породицу али и то је живот. Велики сам јој дужник, за свој кратак живот пружила је и научила ме много. Желим да јој се одужим. И дефинитивно је неко морао страдати да би се неке ствари промениле.

На жалост, то није била само она, у ову борбу су укључене и Марија, Анђелина, Катарина, Вукашин , Алекса, Александар, Барбара, Биљана… и да не набрајам даље страдалу и несталу децу из наше земље. То су жртве које су велика опомена свима нама и жртве којима се морамо одужити. Ми имамо кратко памћење, јако кратко памћење… Један дан желимо да вадимо очи убицама, а већ другог ову децу нико не спомиње, и за нас су само бројка и статистика… Нећу то да дозволим, док сам жив желим да се свима урезају имена ове деце да би више бринули о оној која су срећом ту, са нама.

Које су даље активности и планови Фондације „Тијана Јурић“?

-Планова и активности има јако пуно, Фондација ће у наредним годинама бити једна од највећих организација ове врсте у региону. Међутим, уколико се усвоји доживотна казна, ја желим да се мало повучем из медија, желим мало мира својој породици. Пролазио сам, а кроз то пролазим и сада , напада од једних, удараца других, претњи, вређања. Заслужили су то после свега. Наравно, није све тако црно, у целој овој причи много више је лепих ствари, много је дивних људи укључени, волим свој тим и људе који ми помажу.

Али, уморан сам. Од политике посебно. Толико желим да објасним да нисам и не желим бити део било које политичке игре и што се више правдам чини ми се да сам све више увучен у све то. Због свега ћу се оглашавати око неких нових пројеката фондације, али морам се одморити због себе и свог здравља, желим да се више посветим напретку компаније у којој радим и наравно расту фондације. Оно што морам да напоменем да нам је јако велика жеља да оно што радимо представимо и у Црној Гори. Тражићемо дозволу Министарства просвете да уђемо у неколико школа и презентујемо оно што је за нас свакодневна активност у Србији.

У Црној Гори казна за убиство дјетета од 10 до 40 година

Закон у Црној Гори чланом 144, за убиство дјетета прописије казну затвора од десет до четрдесет година, док је законом предвиђена казна од пет до петнаест година затвора за силовање дјетета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: