JW: Autoput u zavisnost

Crna Gora ne može da vrati svoje dugove kineskom konzorcijumu i moli, kao kandidat za članstvo, EU za pomoć.

Crna Gora je švorc. Mala zemlja na Jadranu je za gradnju autoputa uzela kredit od preko milijardu dolara kod jedne kineske banke i treba da počne da ga otplaćuje od jula. Ali zemlja od 620.000 stanovnika nema sredstava da nadolazeće rate plati.
Zahtev iz Kine je Crnu Goru pogodio Crnu Goru u najtežem zamislivom momentu, jer ona skoro petinu svog nacionalnog dohotka privređuje od turizma, koji je zbog pandemije doživeo totalni kolaps. Stoga je Podgorica puno jače pogođena privrednom krizom nego svi ostali na Balkanu. MMF je objavio da je BDP Crne Gore pao za 15,2% u 2020 godini.

Kredit je Crna Gora uzela pre sedam godina da bi napravila autoput – čija ukupna dužina 170 km – od primorskog grada Bara na jugu do na sever, na granicu sa Srbijom. Kasnije bi taj autoput trebao biti spojen sa srbskim glavnim gradom Beogradom, sa ciljem olakšanja trgovine i saobraćaja sa Srbijom.

No projekt je pod kritikama, ne samo stoga što uopšte nije jasno da li će ikad biti izgrađen deo autoputa do Srbije nego i stoga što Crna Gora tako što ne može da plati. Grupe za borbu protiv korupcije prebacuju da kilometar izgradnje autoputa košta oko 21 milion eura, zbog čega je ministar finansija Milojko Spajić izjavio da je to “najskuplji autoput na svetu”. Trenutna vlada premijera Zdravka Krivokapića optužuje prethodne vlade da su namerno napravile ovakav visoki račun da bi napunila sopstvene džepove.

Projekat je inicirao tadašnji premijer Milo Đukanović, koji je sada predsednik države. Njegovi najbliži ljudi izgleda da baš dobro zarađuju na ovom autoputu: dobar deo kreditne sume je podeljen podizvođačima, koji su mu lično vrlo bliski. Uz to autoput prolazi kroz zaštićeno područje prirode, koje je u međuvremenu stoga pretrpelo velike štete. Reklamni moto autoputa: “Put je život” stoga izgleda prilično deplasirano.

Kineski izvođač CRBC veoma lagano izvodi radove a od kineske efikasnosti u gradnji, koju je obećala prethodna vlada – nema ni traga. CRBC je u Crnu Goru dovela oko 3.000 radnika i sopstvenu mehanizaciju, ali ni to nije pomoglo da se ova firma drži dogovornih rokova. Zbog finansijskih problema je sad čak nejasno da li će projekat uopšte ikad biti i završen. Pa će možda debeli stubovi za mostove štrčati u crnogorskom krajoliku a da preko njih nikad neće biti napravljena cesta.
Autoput u Crnoj Gori je deo “Belt and Road”, incijative Kine koju u Podgorici popularno nazivaju “Novi put svile”. Ogromni projekt je težak 900 milijardi eura a u njemu učestvuje preko 60 država. Cilj je realizacija velikih infrastrukturnih projekata u Aziji, Africi i Evropi, koji bi Kini omogućili da postane vodeća svetska velesila. Projekat u Crnoj Gori egzemplarno pokazuje koje mane takva ekonomska partnerstva mogu imati za male partnere Kine preti im em finansijska em politička zavisnost.

Da bi uopšte mogla da vrati svoje dugove Crna Gora, kandidat za članstvo u EU, je molila za pare Brisel. Ali Komisija je glat odbila. Ovaj građevinski projekt i njegova ekonomičnost nikad nisu odgovarali standardima EU. A sem toga nije zadatak EU da pokriva dugove trećih.

Za EU-Komisiju je projekt iz dva razloga problematičan. Prvi je što je crnogorske dugove doveo do eksplozije a drugi što enormno povećava spoljnopolitičku zavisnost od Kine. A ni jedno ni drugo nisu preporuka za skoro članstvo u Uniji. Nova vlada u Podgorici se debelo preigrala ako je mislila da će stoga što je član NATO i kandidat za EU dobiti od Brisela oslobađanje od dugova prema Kini, jer bi to navodno bilo u prainteresu EU.

Nejasno je šta će se desiti ako Crna Gora ne bude mogla da vrati pare Kini. Peking je ugovorno isključio mogućnost medijacije drugih država: za sve probleme nadležan je samo sud u Kini. Detalji nisu poznati, jer ugovor nije javan.

Tako bi Crna Gora mogla da postane prva evropska država kojoj se desilo ono, što su neke druge u svetu već okusile. Kad Šrilanka 2017 nije mogla da vrati pare kineskom bankama, morala je da svoju najveću luku Hambantota da Kini na 99 godina. Tadžikistan se iz istih razloga 2011 morao odreći u korist Kine velikog dela svoje državne teritorije. A crnogorski mediji javljaju da je Kina već stavila šapu na tamošnju luku Bar.

(Autor: Krsto Lazarević,  asistent, Klub Poslanika Zelenih u EU-Parlamentu)

(Prevod: Mirko Vuletić)

Izvor: JW