Kad budemo bolji biće nam bolje
Luka Vukadinović
Piše: Luka Vukadinović
Kad budemo bolji, biće nam bolje i mimo naše volje i u nevolje i u zlobe, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje i na vješala i u katakombe, biće bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje i na stubove i u rovove, u jame bezdanice i u grobnice, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje u boljkama i u žalopojkama u pjesmama rugalicama i u danima gladi i užasa, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje i u tamnicama i u pećinama u rakama junačkijem, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje i u ambisu strave u neznanju svome, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje i u besmislu ništavnom u slobodi prolaznoj i u strahu ogromnom, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje i na sudove strašne i u mase mračne i u času dželatovog dana, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje u zlim kandžama sudbine ove, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje tamo đe se bolji sa gorijem bore, đe se suze rone biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje i u ludom trenu pred svitanje zore, tamo đe se kolje i đe rane bole, biće nam bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje u noćima dugim dok se čeka jutro da pozove žetvu i đe duše’ lete tamo đe je bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i đe krvnik gleda u najbliže tvoje i đe zemlja plače rad sudbine tvoje, biće ti bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje na daleke staze male sreće tvoje, na putu za ništa đe jecaji zvone, biće ti bolje. Kad budemo bolji, biće nam bolje tamo đe se sabra već sabrani zbore, tamo đe se ide mimo volje tvoje, biće bolje. Kad budemo bolji, mora biti bolje to kazaše davne suze one, što plakaše radi dobre smrti tvoje, ako budeš bolji tebi biće bolje. Zašto plaču oči od sudbine ove, zašto grmi ponos tvoje želje bolje, zašto sila sveta ostala je slijepa, zašto mlada duša, bez čovjeka osta’.
Đe ti je sreća zakopala tugu, pa se sreća tvoja protiv tebe bori, zašto ti je golema nevolja jednu samo brigu ostavila, zašto ti je briga ta jedina, radi zloga jada uvenula. Od života samo tragovi će biti, kojim će se ljudi ponositi a sa njima budući vukovi, naučeni naukom slobode Nije tebi ime zapamtilo borbu, a ni borba nije izbrisala ime.
Kako će nam biti ako neće bolje, mora biti bolje radi zemlje ove, mora biti bolje radi đece bolje, neće biti bolje dok ne bude gore.
Naše staro zvono neprestano zove, budi se rode, da ti bude bolje, naše blago srce, otkucaje broji, dok se duša sveta sa sotonom bori u dalekoj prošlosti tvoje borbe nove.
Matija Bećković od kartona…sa nacrtanom bradom i dugom kosom…Krije svoje neznanje i besmisao pod istom. I pođekoga u rodnome gradu zapali za pare svojom mističnom pojavom.
Ma, seljačina.
Što ne kaže da je prepisao naslov od patrijarha Pavla..!
Raskovnik, ocigledno si glup. Nije bitno sto naslov kotisti, bitno je sta pise. Tvoj problem je sto mrzis sve i svi ti smetaju. Vukadinovic je fantastican samo ga treba razumjeti. Meni se njegovo pisanje dopada.
… A ko je išta od toga što pobrajaš osporio?
Mlad, talentovan, ambiciozan.
Inače, pisanje se ne može naučiti, ali se o pisanju silno može izučiti!
Pa da Luka, osim što piše, pomalo i čita.
Moj mu dobronamjerni savjet.
… Talentovan on, svakako!
p.s. I nije se “ igrati s riječima „! Ne vole.
… Obigravao je, poslije i on veliki, Bule, oko najvećeg Andrića da mu ovaj otkrije tajnu valjana pisanja!
Konačno mu ovaj odgovorio : Izbaci uvod!
Jedan veliki francuski teoretičar književnosti je smatrao da su riječi teret, teretne!
Njegov je savjet bio : Rečenicu oslobađati riječi. Svega suvišnog! Zauzdati je.Reći samo ono neophodno! Još i pisac sebe da oslobodi velike ambicije!
Ovom mladom i očito talentovanom čovjeku, oba su ova problema problem.
Ljudi ja zaista poštujem i cijenim mladog Vukafinovića jer zaista znam da je čovjek fantastičan. Ovaj mladi i veoma talentavani čovjek će sigurno nekad biti veliki pisac. Kada ga je novinar pitao Gospodine Vukadinoviću da li bi za sebe rekli da ste pisac, on je odgovorio ‘Ja se igram sa riječima moj stil pisanja je već napisan, ja sam samo prepisivač već rečenog’
A moram pomenuti da sam jednom prilikom sreo Vukadinovića u manastiru Ostrog prišao sam pitao se sa njim i naš razgovor nikad neću zaboraviti. Prijatan, veoma obrazovan i veliki dobrotvor. Mnogo lijepa ličnost čovjeka.
Lirika.Mama popije je, bude joj bolje, pa onda gore.Isto je.
Nestvarno koliko je nabijeni patetikom, tako da ovaj dečko ima ozbiljan problem, jer bezmalo kao da pokušava teret celog jednog naroda stavitina svoju grbaču,što je, zaista, malo je reći presmelo.
I, još nešto: kad se bogobojažljivi hrišćanin pronalazio u politici? Da ovde, ipak, nije reč o trgovini…
Rečeno je (kad se dečko već pozivana veliku mudrost Patrijarha našeg Pavla):“Moli se tajno, moj Otac će ti dati javno!
Mnogo reči s kojim se autor nikako ne snalazi…
Ne zna s rijecima,a velike mu misli na’m dolaze.Ni prvi ni poslednji.
Genije ostaje genije! Bravo!
Očigledno nisi skapirao poentu.Manimo se toga ja tebi serdare ti meni vojvodo ,nego se okrenimo onom : Ora et labora!A šta je čije,vrijeme neka sudi.