Kad ga je prepoznao, Sekula Drljević je uzvikunu: Đe đeš sad Lazare Trklja?

Piše: Nikola Trklja

Uzbudljiva i tragična priča o profesoru Lazaru Trklji, sekretaru Zemljoradničke stranke, i jednom od najbližih saranika Draže Mihailovića, surovo se završava ispred logora Stara Gradiška 1945. godine

Lazar Trklja, član Centralnog nacionalnog komiteta i lični savetnik Draže Mihailovića za istočnu Bosnu i Hercegovinu, od proleća 1941. pa do jeseni 1944. godine svakodnevno je zapisivao sve događaje u ratu i tako sačuvao od zaborava hiljade tragičnih ljudskih sudbina. Lazareva ratna arhiva, koju je Ozna bezuspešno tražila, čuvana je kao najveća porodična tajna decenijama. Više stotina gusto kucanih stranica teksta, rukopisa, spiskova ubijenih, ali i ubica, naredbi, odluka, političkih i vojnih procena situacije na terenu, predstavlja jedno potpuno novo i autentično i do sada nepoznato svedočenje o zbivanjima u Drugom svetskom ratu.

Profesor Trklja se od početka uključuje u ravnogorski pokret. Ceo rat je proveo na terenu. U okupirani Beograd je ulazio nekoliko puta, sa lažnim dokumentima. Lazar je bio saradnik, ali i, kako to kaže Dragiša Vasić, lični prijatelj Draže Mihailovića, o čemu svedoče njihovi brojni susreti i prepiske tokom rata. Putovao je sa falsifikovanim objavama kroz razne okupirane krajeve Jugoslavije, odlazio na teren, prolazio kroz NDH, Srbiju, Crnu Goru, Hercegovinu, Bosnu, čak je išao i u Bugarsku.

Sa tih putovanja redovno je slao izveštaje u štab, Draži Mihailoviću. Za slanje tih depeša koristio je šifrarnike, od kojih se neki sačuvani u njegovim spisima, a potpisivao se pod šifrom 505.

Izvesno vreme je bio profesor u Valjevskoj gimnaziji, odakle je izbačen iz državne službe zbog javnih nastupa i kritike tadašnjeg režima. Formalno, zbog širenja komunističke propagande, iako je to, kako sam kaže, bilo besmisleno, budući da je po obrazovanju bio teolog. Uključio se u opoziciono delovanje, izabran je za sekretara Zemljoradničke stranke i postao je jedan od najbližih saradnika dr Milana Gavrilovića.

U leto 1941. godine na Lazarov predlog Draža je zadužio svog tadašnjeg komandanta beogradskog štaba da se u Beogradu formira politički odbor sastavljen od različitih političkih stranaka i organizacija. Sastanak na kojem je došlo do formiranja tog odbora organizovao je Lazar Trklja.

Lazar je bio i delegat Bilećkog sreza na Svetosavskom kongresu u selu Ba, 1944. godine.

Kapetan Nedeljko Plećaš u svojoj knjizi Ratne godine 1941‒1945, opisuje trenutak kad je u crnogorskim brdima u blizini Kolašina sreo Lazara Trklju.

„Na jednoj raskrsnici planinskih puteva sreli smo se sa dva građana, Kalabićeva poznanika. I njih je put vodio u Vrhovnu komandu, pa smo put produžili zajedno. Jedan od njih je bio sekretar Zemljoradničke stranke Lazo Trklja, a drugi, čije ime nisam zapamtio, bio je zemljoradnički vođa iz Crne Gore. Kad je Trklja saznao od Kalabića da smo mi stigli sa Srednjeg istoka, on mi je prišao, i onda smo nas dvojica proveli put zajedno u razgovoru. Raspitivao se za svoje partijske prijatelje u emigraciji.

Trklja je bio čovek osrednjeg rasta, sitne glave i asketskog izgleda. Nosio je pohabano građansko odelo i kačket na glavi, i meni je više ličio na proleterskog ideologa nego na četničkog vođu. Govorio je tiho i smišljeno, kao da je držao predavanje. On je bio politički kurir Draže Mihailovića; slao ga je političkim ljudima i sada se vraćao s takve jedne misije iz Beograda.

Ostao mi je u sećanju kao živa statistika: u njegovim džepovima bilo je mnogo sitnih papirića, koje je vadio i upoznavao me sa stanjem srpskog naroda u raznim krajevima.

Znao je za sudbinu svakog bolje poznatog Srbina. I pored teških pokolja koje su Hrvati izvršili na Srbima u Hrvatskoj, Trklja je gledao optimistički na srpsku budućnost. On je smatrao da je četnički pokret u zapadnim krajevima spasao biološki minimum srpskog naroda.“

Komunisti su 1942. godine objavili da je konačno ubijen „Lazar Trklja, profesor, sekretar bivše Zemljoradničke stranke, agent Intelidžens servisa i glavni organizator politike vlade iz Londona u svim srpskim krajevima“.
I Josip Broz je jednom prilikom saopštio da je Lazar Trklja likvidiran u jednom mestu pored Nevesinja.

Vladimir Dedijer navodi u svom dnevniku da mu je „drug Stari“ rekao da su ubijeni major Todorović i Lazar Trklja: „Sinoć mi Stari reče da je Voja Todorović likvidiran zajedno sa Lazom Trkljom, sekretarom Zemaljske stranke u Kifinom Selu kraj Nevesinja, nekoliko stotina metara od italijanskih karabinijera. Ne šale se naši partizani. Buržoazija nam je nametnula klasni rat ‒ i sada ga ima“ (Dnevnik, nedelja, 1. mart, Foča).

Međutim, taj izveštaj o Lazarevoj pogibiji kod Nevesinja nije bio tačan.

U proleće 1945. godine Lazar nestaje i porodica decenijama sa sigurnošću nije mogla da utvrdi gde je i kako stradao.

Postojala su dva-tri posredna svedočenja da je život skončao u ustaškom logoru Stara Gradiška. Preživeli Bilećani su svedočili da ga je prepoznao Sekula Drljević i pitao: „Gde si, Lazare Trklja? Bio si tamo i amo? Kud ćeš sad?“ Na licu mesta je odmah ubijen, i to ispred koncentracionog logora.

Lazarev drug, filozof Vukašin Perović, koji je preživeo golgotu Lijevča polja i emigrirao u Austriju, u svojim filozofskim zapisima i delu Prva četnička enciklopedija ostavio je potresno svedočenje o poslednjim danima provedenim zajedno sa Lazarom Trkljom u proleće 1945. godine.

„Kad smo se u februaru mesecu 1945. našli na bežaniji od sela Vojkovića kod Sarajeva pa do sela Kukulja na obali Save, Lazar Trklja i ja pratili smo jedan drugog u stopu s ostalim članovima Pokrajinskog komiteta za Hercegovinu, Boku i Dubrovnik, čiji sam sekretar bio.

Beše četvrtak 29. marta 1945, dan sumoran, ali bez kiše. Krećući se lagano cestom, sa ostalim članovima Pokrajinskog nacionalnog komiteta, a u društvu člana Centralnog komiteta Lazara Trklje, komentarišemo prizor koji usput pratimo. Na svim delovima puta, odakle se reka Sava može da sagleda sa ceste, pratimo pogledima ljudske leševe, koji, negde u grupama, a negde pojedinačno; negde sredinom reke, a negde pored same obale, jure pored nas.

Vukašin Perović nigde ne navodi trenutak kada se rastao sa Lazarom, ali je znao za njegovu sudbinu i u dva druga svoja zapisa izričito navodi: „Profesora Lazara Trklju ubili su Hrvati na početku meseca maja 1945. godine u logoru Stara Gradiška na Savi.“

I na drugom mestu: „Godinu dana kasnije, kad se Trklja našao sa svojim društvom u hrvatskom logoru Stara Gradiška kao hrvatski zarobljenik, čim je prepoznat, ubijen je pred samom kasarnom.“