Kad te nema…

Trebaš mi
U ova zbunjena predvečerja,
Ili u rasanjene zore sate
Kad se i kiša na počinak sprema,
Trebaš mi da te nema,
A da mi i koža da si tu zna,
Jer odavno samo od hladnoće drhtati znam.

Trebaš mi
Da mi u grlu zaglavljene riječi ne ostanu,
Da mi u oku ne usahne radosnica
Da joj podmetneš rame
Za slučaj da bujica radosnica krene,
Trebaš mi, svakakvih se ratova nadvija zlokoban huk,
Da te nema, a da se
Zemlja vrti,
Da mi stihovi ne onijeme…

D.J.