Када је почео рат између НАТО-а и Русије?

Пише: Игор Дамјановић

И без признања Јенса Столтенберга да би «би побједа Русије над Украјином била пораз НАТО» и да западна војна алијанса то «неће допустити», свима  је већ од првих недеља након избијања руско-украјинског сукоба јасно да је НАТО де факто једна од страна у сукобу. Дискутовати можемо само када су Русија и НАТО суштински заратили, након 24. фебруара, или годинама раније до тога.

Током претходних 8 година постмајдански режим у Кијеву и НАТО структуре у Бриселу урадиле су много на интегрисању Украјине у западну војну алијансу. До 24. фебруара активно је грађен правни и политички оквир, на територији Украјине успоствљено је било више биолошких лабораторија Пентагона, грађене су НАТО средствима војне и поморске базе, дониране и продате милијарде долара западног оружја, спровођена активна обука украјинских војника од стране НАТО  инструктора и организоване заједничке војне вјежбе.

Правно-политички оквир

Тема приступања Украјине НАТО пакту први пут је отворена прије Мајданског преврата, 2008. Године, у вријеме Виктора Јушченка. Тада је потписан Акциони пристуни план. Након побједе Виктора Јануковича на предсједничким изборима 2010. план је стављен ван снаге. Подшрка чланству у НАТО алијанси међу становништвом Украјине била је у том периоду једва 30%. Након Мајданског преврата једна од првих одлука владе Арсенија Јацењука је реактивирање акционог плана. Неколико мјесеци касније, након побједе Петра Порошенка на предсједничким изборима доноси се и одговарајући закон, у коме се неутрални статус Украјине означава као «неефективан у обезбјеђењу државе од спољне агресије и притисака».

У јуну 2017. усвојене су нове законске одредбе, које чланство у НАТО пакту декларишу као главни спољнополитички приоритет државе. У фебруару 2019. из Устава Украјине избацује се одредница о војној неутралности и додаје став о чланству у НАТО пакту. На ове формалне кораке западна војна алијанса одговорила је додјелом Украјини званичног статуса «партнера са проширеним могућностима» 2020. године, а већ следеће 2021, на јунском самиту у Букурешту НАТО усвоја и План дејстава по чланству Украјине. Овоме су услиједиле и одговарајуће изјаве високих представника НАТО и САД током посјета Кијеву. Столтенбергов замјеник Мирчеа Јоана 23. августа истиче да је: «Одлука самита у Букурешту је да Украјина и Грузија могу постати чланице НАТО-а». Амерички министар одбране Флојд Остин 19. октобра поновља: «У јуну 2021. на НАТО самиту САД и савезници поново су потврдили подршку Украјини да одреди своју будућност и политички курс, без мијешања споља, укључујући поштовање тежње Украјине да се придружи НАТО-у».

Биолабораторије Пентагона

Биолабораторије на територији Украјини, њих 20-ак, изграђене су на основу уговора Министарства здравља Украјине и америчког Пентагона, поптписаног 2005. године уз посредовање будућег предсједника САД Барака Обаме.

„Према уговору Министарства одбране САД и Министарства здравља Украјине, који је потписан у присуству два америчка сенатора, свима познатог сенатора Лугара, аутора иницијативе елиминисања нуклеарног оружја у Украјини, и тада мало познатог сенатора из државе Илиноис презимена Обама – Америка је била дужна да код нас изгради референтне лабараторије, једну за медицину и другу за ветринарску службу, трећег нивоа безбједности. Такође, обавезали су се да подигну ниво санитарно-епидемиолошких и санитарно-ветеринарских станица и опреме их савременим уређајима. Вриједност пројекта износила је пола милијарде долара и Сједињене Државе су се обавезале да га реализују.“ – свједочио је касније Сергеј Комисаренко, истакнути научник и ватрени присталица Владимира Зеленског.

Када сам у мају ове године имао прилику да разговарам са Николајем Азаровим, премијером Украјине од 2010. до 2014, на питање о Пентагоновим биолабораторијама добио сам следећи одговор:  «Американци скоро 2 године нису давали Украјини апсолутно никакве информације о резултатима дјеловања биолабораторија у Украјини – ми смо им слали питања, било преко америчке амбасаде у Кијеву, или директно у Пентагон преко наше амбасаде у Америци. И не да нисмо добили никакав одговор, већ нам није било дозвољено ни да спроведемо контролу преко наших служби о активностима тих биолабораторија.»

Азаров даље наводи да је његова влада  «у љето 2013. године, послала ноту Американцима, у којој су их обавијестили да од 1. јануара 2014. године поништавају уговор о биолабораторијама», али да то се «није реализовало јер се десио  државни удар». Азаров је истакао да је поменути уговор «био незаконит за Украјину» и закључио:

«Не само што уговор није био равноправан, већ је Украјини било онемогућено да врши провјере активности тих лабораторија на својој територији. У том уговору је био пункт у коме је писало да сви резултати до којих се дође у лабораторијама припадају само америчкој страни. Нас такав уговор никако није могао да задовољи и ми смо ријешили да више не смијемо да допустимо рад таквих лабораторија на територији Украјине. Колико ми је познато, послије преврата из 2014. године, лабораторије не само да нису прекинуле са радом, већ су биле саграђене и нове. У њима се радило на веома опасним истраживањима ширења опасних инфекција по нашој земљи.»

Постојање лабораторија непосредно након избијаеа сукоба потврдила је и Викторија Њуланд, која је на саслушању у Сенатском комитету изјавила да: «САД заједно са Украјином чине све да обезбиједе да резултати истраживање не падну у руке Русима».

НАТО базе на територији Украјине

У мјесту Јаворов, око 40 км од Лавова ка пољској граници амерички Пентагон финансирао је изградњу велике војне базе и полигона за обуку. Око 300 америчких инструктора у Јаворову је обучавало је украјинску армију у складу са доктринама НАТО пакта. Руска армија у првом таласу бомбардовања заобишла је Јаворово, али су га  на 18. дан рата сравнили са земљом, убивши том приликом између 100 и 200 страних плаћеника који су у том моменту масовно почели били да пристижу у Украјину, а Јаворов им је био главни логистички пункт. Бомбардовање базе у Јаворову, без обзира што је ријеч о чистом војном циљу, званично је осудио и шеф Стејт департмента Ентони Блинкен.

Обимом мањи, али стратешки значајнији и материјално издашнији био је пројекат поморске базе Очаков у Николајевској области. У њој је америчка ратна морнарица изградила центар оперативног управљања бродовима. Више америчких војних бродова пристајало је у Очакову, а размишљало се и да се тамо догради и ремонтни центар за потребе америчке морнарице. Један дио луке био је резервисан искључиво за америчко особље и ту је приступ Украјинцима приступ био забрањен. Лука Очаков је за разлику од полигона у Јаворову у првим сатима рата нападнута је ракетама Калибр и након три дана интезивног ракетирања практично је сбрисана са лица земље.

Нису само Американци активно инвестирали у војну инфрастуктуру Украјине. Велика Британија је рецимо учестовала су проширењу капацитета луке Јужњи у Одеској области, која је такође у првим данима рата нашла на мети руских ракета.

НАТО наоружавање Украјине

У званичном документу Стејт Департмента стоји да су  «инвестирале у безбједност Украјине» 18,3 милијарде долара до краја 2020. године, са циљем да Украјина «осигура територијални интегритет, обезбиједи своје границе и побољшња компатибилност са НАТО». Од земаља чланица ЕУ Украјина је купила и у форми донација добила чак 17 милијарди долара разних типова оружја. Количину артиљерије, типова ракета, оклопних возила и тенкова који су у Украјину стигли од момента избијања рата сувишно би у овом тексту било инвентарисати и новчано мјерити. Треба међутим узети у обзир и чињеницу да је након распада СССР-а у Украјини остала развијена намјенска индустрија и највећи вишкови наоружања од свих осталих република.

Већина совјетског арсенала из бивших чланица Варшавског пакта слила се у Украјину до избијања. Такође НАТО земље снадбијевају Кијев сателитским снимцима и мотивисале су хиљаде својих војних ветерана да се придруже њиховим оружаним снагама. Спекулише се да их је највише из Пољске. Борци Милиције ДНР говорили су ми да често слушају комуникацију противника на пољском језику.

Војне вјежбе

Годину дана након мајданског преврата одржане су зајединичке америчко-украјинске војне вјежбе „Операција Неустрашиви чувар“ на којима је учествовало 1.000 америчких падобранаца. Традиционалне украјинско-америчке вјежбе “Брзи Трозубац“ (назване по националном симболу Украјине одржавале су се једном годишње) у 2017. нашле су се у званичном календару НАТО пакта и представљале су другу највећу активност алијансе у тој календарској години. Све манифестациаје овог типа спроводиле су се у горепоменутом полигону у Јаворову.

За могући рат са Русијом НАТО земље су се припремале и без Украјине. Бањалучки портал Воскток.рс који помно прати ситуацију у Украјини од момента избијања оружаних сукоба на прољеће 2014, објавио је прије неколико дана сензационална документа наводно француске обавјештајне службе о војним вјежбама Поларис 2021. наводно одржаних у новембру-децембру у Западном Медитерану прошле године у којима се симулирао рат НАТО земаља и Русије.

За последњих 14 година НАТО пакт је 2 пута устукнуо пред руском војном моћи, у Грузији 2008. и 2014. у Сирији када су у последњем моменту отказали војну интервенцију у тој земљи, након уласка руског носача авиона Адмирал Кузњецов у сирисјку луку Тартус. Ситуација у Украјини је потпуно другачија, НАТО земље за њу дуго и пажљиво припремале и са својим највећим противником у Европи ратују жртвујући украјински народ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: