Кадић: Боловања системски проблем, провјере дају резултате

Финансирање здравственог система требало би регулисати законом, како би оно било стабилно и не би зависило од преговора са министром финансија, оцијенио је директор Фонда за здравствено осигурање (ФЗО) Вук Кадић.

Кадић је у интервјуу агенцији МИНА казао да постоји простор да се законски регулише проценат укупног бруто друштвеног производа (БДП) који би се одвајао за здравство, уз клаузулу да не смије бити мањи него текуће године, у случају да БДП државе у тој години буде негативан.

Како је навео, да је то питање законски ријешено, знали би прецизно колико процената укупног БДП-а државе се одваја за здравствени систем и не би морали сваке године да се воде преговори између директора Фонда и министра финансија.

„Ако се зна да је осам одсто БДП-а државе за здравствени систем, онда би Фонд, који ће са тим новцем располагати, знао на који начин ће бити утрошен, моћи ће да планира стратегију развоја, знаће колико новца му је неопходно за редовне трошкове, а колико му преостаје за капиталне инвестиције, унапређење здравственог система, куповање нове опреме и остало“, истакао је Кадић.

Он је указао да се на тај начин донедавно финансирао Јавни сервис, да постоји слично рјешење и за Министарство одбране и истакао да здравствени систем заслужује ту врсту сигурности.

Коментаришући ефекте укидања доприноса за здравствено осигурање кроз програм Европа сад на рад ФЗО, Кадић је истакао да је у том тренутку политика и процјена била таква да ће, с обзиром на то да само обавезно здравствено осигурање није било довољно за функционисање здравственог система.

„Са ове позиције, двије године касније, сматрам да је за сада здравствени систем адекватно финансиран и да има довољно новца за нормално функционисање“, рекао је Кадић.

Буџет за ову годину 430 милиона евра

Он је казао да је овогодишњи буџет за здравствени систем, који износи 430,5 милиона еура, највећи до сада, али ипак мањи у односу на пројектовани, с обзиром на то да су од Министарства финансија тражили 490 милиона.

Како је појаснио Кадић, разлика у пројекцијама постоји из разлога што су у ФЗО инсистирали на много већем проценту издвајања за капиталне инвестиције, имајући у виду да је буџет годинама углавном потрошачки.

У иницијалном буџету је, како је навео, било предвиђено више од 30 милиона еура за капиталне инвестиције у циљу унапређења јавних здравствених установа.

„У договору са Министарством финансија имамо другу пројекцију начина реализације капиталног буџета који неће ићи кроз ФЗО, односно неће оптерећивати основни буџет, него ће ићи кроз кредитна задужења”, појаснио је Кадић.

Он је казао да се тражени буџет разликује од одобреног и из разлога што је у пројекцијама ФЗО планирано повећање броја запошљавања у здравственом систему у овој години, док је Министарство финансија, у дијелу који се односи на плате, направило буџет на нивоу од претходне године.

„На скупштинском одбору смо расправљали о тим стварима и добили смо чврсто обећање из Министарства финансија да ће, уколико буде нових запошљавања, што ће бити тренд у здравственом систему, наћи додатни новац за плате и повећања“, навео је Кадић.

2023. завршили без дуговања

Он је казао да је прошла година била веома успјешна за Фонд у смислу реализације комплетног буџета и обавеза, тако да су претходну годину завршили без дуговања, само са доспјелим обавезама које су планиране буџетом за ову.

Када је ријеч о рационализацији трошкова, Кадић је истакао да двије трећине буџета ФЗО иде на плате и љекове, односно ставке на које Фонд не може да утиче, с обзиром на то да не учествује у преговорима око запошљавања и повећања зарада нити када је у питању утврђивање листе љекова, њихових цијена и набавке.

Како је навео, јавне здравствене установе траже сагласност за нова запошљавања од Министарства здравља и добију их не питајући Фонд да ли има новца за то.

„Синдикати преговарају са министарствима финансија и здравља око гранских колективних уговора, повећања коефицијената и плата поново не питајући ФЗО да ли има новца за исплату. Онда се дешава ситуација да неко очекује од Фонда да направи рационализацију“, рекао је Кадић.

Он је казао да надлежности Фонда треба проширити и додао да су од министарстава финансија и здравља добили обећања да више неће бити таквих врста преговора и запошљавања до консултације са ФЗО.

Кадић је рекао да у Црној Гори постоји „шизофрена“ ситуација да преговоре око листе љекова, њихове цијене, количина неопходних за набавку, воде Министарство здравља и Монтефарм, док је ФЗО најчешћа адреса за упите када дође до несташице љекова.

Како је појаснио, ФЗО је одговоран једино за обезбијеђивања финансијских средстава за несметану набавку љекова и медицинских средстава.

Кадић је казао да у овом тренутку новац није проблем, јер су финансије обезбијеђене.

„У државама у окружењу и развијеним земљама, Фонд здравственог осигурања централизује ове активности. Он води преговоре за састављање листе љекова, утврђује цијене, организује тендере за набавку љекова и на крају врши плаћања“, рекао је Кадић.

Он је казао да су успјели да направе озбиљну рационализацију трошкова једино гдје је то могуће, односно у преосталој трећини буџета, а захваљујући чему су обезбиједили терапију свим особама обољелим од цистичне фиброзе.

Кадић је рекао да је поносан што је Црна Гора једна од ријетких земаља која је успјела да свим обољелим од цистичне фиброзе обезбиједи адекватну терапију, која је ове године коштала скоро шест милиона еура.

„Ми нијесмо добили додатан новац за цистичну фиброзу него смо из постојећег буџета, рационализацијом, успјели да обезбиједимо терапију“, нагласио је Кадић.

Како је додао, успјели су да, захваљујући рационализацији трошкова, обезбиједе и многе иновативне љекове и терапије које се дају преко одређених комисија Министарства здравља и ФЗО, а чија је потрошња у прошлој години, заједно са љековима за цистичну фиброзу, износила 30 милиона еура.

Кадић је истакао да је, након десет година, измјењена листа за медицинска помагала, на коју су уврштене ствари које годинама нијесу стављане на листу, јер за њих није било новца, а за које ће се сада на годишњем нивоу издвајати око миллион еура.

„Само ћу поменути сензоре и инсулинске пумпе које су биле доступне искључиво за особе са дијабетесом мелитус тип 1, у доби од четири до 18 година“, навео је Кадић.

Од 1. новембра су, како је казао, ту границу проширили, и сада све особе до 26. године имају право на сензоре и инсулинске пумпе на рачун ФЗО.

„Причамо о 300 нових корисника потенцијално у односу на границу прије тога и готово пола милиона еура већих издвајања“, рекао је Кадић.

Он је рекао да су обезбједили тракице за мјерење кетона у урину и крви за обољеле од дијабетес мелитуса, маске за инхалацију за пацијенте са цистичном фиброзом, као и потрошни материјал за те маске.

Кадић је казао да су за најмлађе, који имају проблема са урођеним поремећајем слуха, обезбиједили кохлеарне импланте, који се углавном стављају само једнострано, а код нас обострано.

Он је подсјетио да се у Клиничком центру ради централна лабораторија у којој ће се спремати цитостатска терапија за све онколошке пацијенте и слати у друге градове, за шта је ФЗО, поред раније обезбијеђених средстава, издвојио додатних преко 300 хиљада еура, опет захваљујући рационализацији неких трошкова.

„Учествовали смо у адаптацији бројних јавно-здравствених установа. Велики дио опреме је финансиран из средстава Фонда, посебно из капиталних инвестиција, оптимизацијом и ефикаснијим управљањем ресурсима. Дакле, желим нагласити, имајући у виду могућност утицаја на једну трећину нашег буџета, успјели смо остварити озбиљне уштеде и та средства искористити на много ефикаснији начин“, рекао је Кадић.

Говорећи о контролама боловања и рационализацији трошкова на том пољу, Кадић је објаснио да је програм Европа сад донио законску новину којом је предузетницима који су измирили своје пореске обавезе омогућено да поднесу захтјев за рефундацију боловања унутар пет година, умјесто двије како је раније било предвиђено.

Како је навео, десила се ситуација да су у 2022. и прошлој години почели да добијају захтјеве за рефундације боловања из 2018. и 2019. године, а што нијесу могли да предвиде, нити да на то утичу.

„На примјер, компанија Плантаже, као велики систем, суочавала се са проблемима у вези са боловањима, дуго је била на Црној листи пореских обвезника, због неплаћених пореза на зараде. Након што су постигли договор са Министарством финансија о репрограму тих обавеза, аутоматски су прешли на Бијелу листу. Тако смо, у прошлој и овој години од ове компаније примили захтјеве за рефундацију боловања из 2018. и 2019. у износима од 300 до 500 хиљада еура“, казао је Кадић.

Комисије за провјеру боловања дале резултате

Он је рекао да су комисије које је формирао Фонд ради провјере боловања и поступања изабраних љекара у тим случајевима, а у циљу смањења злоупотреба, већ дале неке резултате, али да ће бити видљивији у наредним годинама.

„Примјећујемо смањење броја случајева за 20 одсто по неким одређеним комисијама. Ипак, када гледамо апсолутне финансијске износе које смо издвојили за боловања, ситуација можда не изгледа тако, будући да покривамо нека боловања из претходних година”, рекао је Кадић.

Он сматра да су боловања системски проблем који се мора законски ријешити, и да истовремено, осим права пацијената, треба регулисати и њихове обавезе.

„Пацијенти у овом тренутку имају сва могућа права, али готово врло мало обавеза“, додао је Кадић.

На питање да ли ће се мијењати цијене партиципација које су одређене групе становништа обавезна да плаћају здравственим установа, а које нијесу ревидиране деценијама, Кадић је казао да то није надлежност Фонда, већ Министарства здравља, и да је важећи цјеновник изгубио сваки смисао.

„Надам се да ћемо у првом кварталу ове године завршити пакет услуга и када будемо дефинисали шта иде на терет обавезног здравственог осигурања, регулисаћемо и шта је то што је неопходно да буде партиципација пацијента у одређеним здравственим установама“, навео је Кадић.

Према његовим ријечима, овако се партиципација своди само на то да ли пацијенти припадају одређеној групи.

Кадић је истакао да је партиципација важан извор сопствених прихода јавних здравствених установа, али да би им требало дати могућност комерцијализације.

„Иако постоје медицинске процедуре које се спроводе на терет обавезног здравственог осигурања које покрива Фонд, желимо да пацијентима који имају потребу да брже приступе одређеним прегледима и дијагностици, а притом немају упут и одобрења од својих љекара, омогућимо приступ тој услузи на исти начин као у приватним здравственим установама“, навео је Кадић.

За лијечења у иностранству прошле године издвојено 13,5 милиона еура

Он је казао да је прошле године за лијечење црногорских грађана у иностранству издвојено рекордних 13,5 милиона еура, углавном за трансплантације.

„Морамо да схватимо да смо, поред свих процедура које овдје развијамо, ми мала земља и да је просто неисплативо улагати у опрему, али и кадар, за нешто што се догоди једном или два-три пута годишње“, навео је Кадић.

Према његовим ријечима, питање је да ли Црна Гора има интерес да развија трансплатациони систем, изузев за трансплантације коштане сржи.

„Професорица др Надежда Басара је ове године дошла као консултант у КЦЦГ и радиће на развијању тог дијела“, казао је Кадић.

Он је рекао да је сигуран да ће у сљедећим годинама бити много мање пацијената које ће слати конкретно на трансплантације коштане сржи.

„Питање је да ли, изузев трансплантације бубрега, можемо нешто друго да развијамо код нас, јер причамо о једноцифреним случајевима на годишњем нивоу“, додао је Кадић.

Он је истакао да циљ није искључиво у уштеди новца, нити приморавању грађана да одређене процедуре обављају у Црној Гори, већ наћи мјеру и улагати у развој процедура које захтијевају ургентну реакцију.

Магнетна резонанца за Бијело Поље, Никшић, Бар, ускоро и нове клинике

Говорећи о плановима за ову годину, Кадић је казао да ће бити реализовани већ покренути поступци за набавку магнетне резонанце у Бијелом Пољу, Никшићу и Бару.

„Ангио сала је стигла у Беране, а ускоро ће бити и у Котору. У плану је набавка скенера за одређене јавне здравствене установе, уз додатно улагање у набавку нове и модерне медицинске опреме“, додао је Кадић.

Према његовим ријечима, очекује се завршетак клиника за ментално здравље, дерматовенерологију и инфективне болести.

„Очекујемо да ће у овој години бити завршено и идејно рјешење за болницу у Пљевљима, а с надом да ћемо ускоро затворити тендер и јавни позив, и пронаћи извођача радова који ће започети реконструкцију болнице“, додао је Кадић.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: