IN4S

IN4S portal

Kako deca treba da poste?

1 min read

Deca nemaju potrebe da poste kao odrasli hrišćani. Ona još ne poseduju grehe, strasti i navike, koje se postom smiruju i zbog kojih je post od Boga zapoveđen. Kako će deca postiti zavisi samo od pobožnosti i vere njihovih roditelja. A tu zaista treba imati mnogo mudrosti i rasuđivanja da se ne bi ogrešili ni o telesne ni o duhovne potrebe svoga deteta.

Neki kažu da deca ne treba da poste sredom i petkom i u dane četiri višednevna posta sve do svoje treće ili sedme godine života. Drugi govore da deca mogu biti razrešena tih posnih dana samo na beli mrs (mleko, jaja, sir). Šta je od ovoga ispravno i da li deca treba da poste kao i odrasli hrišćani?

Odgovor na pomenuto pitanje (ili pitanja) ne može biti zasnovan na svetim kanonima, jer nema ni jednog kanona koji izričito propisuje kako bi deca trebalo da poste.

Deca ne poste i nemaju potrebe da poste kao odrasli hrišćani. Zato što još ne poseduju grehe, strasti i navike, koje se postom smiruju i zbog kojih je post od Boga zapoveđen, a od svete Crkve ustanovljen i propisan. Ovo ne znači da su deca potpuno oslobođena posta, i da uopšte ne treba da poste.

Umesno je takođe postaviti pitanje: Do kada je „dete” dete? Svima je poznato da dečje doba ima više faza razvoja. Ono je najpre – odojče. Zatim dolazi rano detinjstvo (od 2. do 3. godine), pa je dete predškolskog uzrasta, zatim je đak – osnovac, pa tako dalje, do dečaštva i puberteta.

Za neke roditelje njihovo dete je „dete” sve dok ne odsluži vojsku, pa i kasnije. Očigledno, ne može se na sve ove faze „detinjstva” primeniti isti princip u pogledu posta.

U rešavanju toga pitanja postoje dve krajnosti kojima su roditelji, bar kod nas Srba, često skloni. Ili će nametnuti detetu od ranog detinjstva strogi post (kao što i sami drže), ili će ga „štedeti” od posta čak do njegovog punoletstva, pa često i dalje.

I jedno i drugo je štetno po dete i pogubno za njegov duhovni život. U prvom slučaju, kada se detetu nameće preterani post u ranom detinjstvu, može kod njega izazvati odbojnost prema postu.

S druge pak strane, ko se iz malena ne navikne ni malo da posti i ne shvati razliku među danima, taj će se teško ikada u životu priviknuti na post i primorati sebe na uzdržanje, što je isto tako pogubno. Izbeći obe ove krajnosti je zaista prava umetnost.

Mnoge majke donose dvomesečne bebe na pričest, pa dalje kroz svo njihovo detinjstvo. Dete tog jutra, normalno, bude podojeno, ali to nikakva smetnja nije za njegovo sjedinjenje sa Gospodom u Svetoj tajni pričešća. I tako, dete odrasta u hramu Božjem, telesno odgajano na majčinim grudima, a duhovno na svetoj Čaši. Ono se od prvih dana navikava na hramovni ambijent, svetlost voštanica, miris tamjana, svešteničku odeždu (i bradu), te uzrastajući, u hramu se počinje osećati prijatno kao u domu oca svoga.

Roditelji koji brinu o duhovnom životu svoje dece, neće čekati da dete potpuno odraste pa da ga počnu privikavati na post. Oni to počinju postepeno, od 3–4. godine detinjeg uzrasta. Ne zato što je detetu u tim ranim godinama post potreban, u smislu kao odraslima, nego radi privikavanja – da izmalena počnu da razlikuju da nisu svi dani isti u pogledu hrane, što će mu ostati kao bescen-blago celoga života. Što važi za post, važi i za Svetu tajnu ispovesti i pokajanja.

Po učenju Crkve, dete do sedme godine nema greha (odn. ne uračunavaju mu se gresi). Kod braće Grka i Rusa roditelji privode decu od 4-5 godina svešteniku na „ispovest”, opet ne zbog nekih njihovih grehova, nego da se od malena priviknu na jednu svetu i neophodnu hrišćansku dužnost, bez koje, kada odrastu, nema napretka u duhovnom životu. A ujedno i da uspostave poverenje i slobodu u opštenju sa sveštenikom – duhovnikom.

Zaista, oni roditelji koji se trude da žive po zapovestima Božjim, koji se trude na svome ličnom spasenju, pod rukovodstvom iskusnog duhovnika, umeće da nađu pravi izraz i zlatnu sredinu i u pogledu svoje dece, njihovog posta, pričešća i Svete tajne pokajanja i ispovesti.

Episkop Atanasije (Rakita)

Izvor: Svetosavsko zvonce; Radio Svetigora

Podjelite tekst putem:

1 thoughts on “Kako deca treba da poste?

  1. TREBA GLEDATI I INTRESOVANJA DETETA . KAO I LJUDI NEKA DECA IMAJU JACI PRIZIV KA DUHOVNOM ZIVOTU NEKO DETE JE KO MARTA A NEKO KO MARIJA ( LAZARA CETVORODNEVNOG) DAKLE SVAKO DETE IMA SVOJ PRIZIV SKLONOST I ODNOS PREMA DUHOVNOSTI. NEKOME JE DATO VISE I NA VISE POZVAN NEKOME DATO MANJE A BOG ZNA KOLKO JE KOME DAO I STA OCEKUJE DAKLE POGLEDATI SVAKO DETE POSEBNO I NA OSNOVU STANJA DUHOVNOG TOG DETETA ODOBRAVAT OVAKAV IL ONAKAV POST IL UOPSTE DA NE POSTI JER I UGOVOR OVOZEMALJSKI IMA DEJSTVO AKO SLOBODNOM VOLJOM ZAKLJUCEN A KAMOLI SREDSTVA KOJIM SE DUHOVNI CILJ OSTVARUJE. BOLJE NE POSTITI NEGO POD PRINUDOM POSTITI POGOTOVO JE RUZNO I STETNO MALO DETE SILITI ILI BILO KOGA NA SILU TERATI .

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net