Како је Цетиње постало жртва Ђурашковићеве непособности и мржње?

Док се Цетиње суочава са ужасним таласом насиља – два масакра у посљедње три године и два тешка насилна обрачуна у само два дана – градоначелник Никола Ђурашковић, умјесто да се бави безбједносним проблемима и заштитом својих суграђана, наставља да распирује националну мржњу и продубљује подјеле. Цетиње је некада било симбол слободе, културе и историјског насљеђа. Данас, под вођством градоначелника Николе Ђурашковића, постало је мјесто страха и несигурности.

Наиме, присјетимо се, на Цетињу је у два масакра страдало двадесет и троје људи, и оба починиоца. Међу тим жртвама је чак четворо дјеце, а повријеђених је било укупно 9. То је црна, крвава статистика и за милионске градове, а камоли за градић који броји око 12 000 становника.

Ово су бројке које би требало да буду аларм за сваког одговорног руководиоца, али не и за Николу Ђурашковића. Јавна тајна је да криминалне групе на Цетињу дјелују све отвореније. Оружани обрачуни на улицама постали су дио свакодневице, а локална власт није предузела ништа конкретно како би се овакви трендови зауставили. Умјесто тога, Ђурашковић користи стару, опробану тактику неспособних политичара – скретање пажње са стварних проблема тако што изазива политичке и националне тензије.

Посљедњи примјер његове политичке манипулације јесте притисак на предсједника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића да одустане од традиционалног засједања на Цетињу, позивајући се на раније одлуке градског парламента, који је Мандића прогласио „непожељним“. Ђурашковић мотив је одувијек јасан и стаје у врло јасну политичку форму – дискриминација српских представника у Црној Гори и наставак политике нетрпељивости према свему што није у складу са његовим и интересима његове партије. Не треба се заваравати, овај потез није ништа друго него димна завјеса – покушај да се пажња јавности усмјери на политичке сукобе, док се у позадини настављају криминални обрачуни који угрожавају животе грађана.

Кључни проблем Цетиња је Ђурашковић

По Ђурашковићу, главни проблем Цетиња је изгледа присуство српских политичара. Међутим, реалност је потпуно другачија. Прави проблем града су криминални кланови који без страха рјешавају своје сукобе на улицама, висок ниво насиља,  недостатак било какве стратегије локалне власти да се томе стане на пут и сам Ђурашковић. Цетиње није прћија било ког градоначелника. То је пријестоница Црне Горе коју срозава егоистични покушај Ђурашковића да уђе у фусноту неке новокомпоноване црногорске историје. Он ће то свакако постићи,  али његова несрећа је у томе што ће га историја Црне Горе морати памтити као једног од горих лидера који је допао неком граду са ове стране Европе.

Ђурашковић нема план и намјеру да се суочи да истинским и свима очигледним проблемима црногорске пријестонице. Он се на бави предлагањем неке иницијативе за појачану сарадњу са полицијом, нема апела за већи број патрола, нема конкретних мјера за заштиту грађана. Јасно је да њему  не одговара да се прича о стварном стању у његовом граду. Када би морао да објасни зашто се у малом граду дешавају два масакра у кратком периоду, зашто криминалци несметано воде ратове на улицама, зашто је Цетиње један од најнесигурнијих градова у региону – било би очигледно да је неспособан. 

Пријестоница Црне Горе је постала град у који се не улази са поносом, него са опрезом. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: