Kako promjeniti rukovodstvo RTCG: Prostom primjenom Ustava

Piše: Predrag Savić, član Pravnog savjeta In4s

Radio i televizija Crne Gore (RTV CG) već tri decenije sporovodi specijalni socijalni inženjering, čije su najveće žrtve demokratija, sloboda izražavanja i informisanja, kao i sva ostala ljudska prava! Sastavni deo tog inženjeringa je kršenje ustavnih zabrana izazivanja mržnje i diskriminacije i to sa ciljem da se ojača kult ličnosti i nepogrešivosti vođe, njegove familije, njegove partije i njihove nakaradne ideologije! RTV CG je udarna pesnica Mila Đukanovića koja presudno doprinosi nepromenjivosti diktatorske vlasti!

Ta perfidna i sistematski sprovođena politika dovela je do jačanja kulta ličnosti, slavljenja jedne partije i njenih satelita, potiranja verskih sloboda, tradicije, urušavanja svih demokratskih institucija, pretvaranja pravosuđa – na čijem čelu je trebalo da budu doživotni podanici – u servis vladajuće familije. Takav nazovi javni servis je trebalo da bude i i paravan za stvaranje partijske crkve. Služio je za prikrivanje kriminalnih aktivnosti, pljačkaške privatizacije, enormna bogaćenja…

Promene u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, nažalost, ništa nisu doprinele kada je pitanju ova strategija RTV Crne Gore, koja kroz neskrivenu propagandu, veliki broj laži, poluinformacija, prekrajanja istorije, preko navodne umetnosti, nazovi patriotizama i veličanja nepriznate CPC – kreira idealizovanu, herojsku sliku lidera, dostojnu obožavanja! To se radi kroz laskanje i hvaljenje Mila Đukanovića, njegove partije, i forsiranje njegove u svetu nepriznate, navodne Crnogorske pravoslavne crkve! Sve to prate i fašistički, diskriminatorski napadi na SPC i njene eparhije u Crnoj Gori! Taj kult ličnosti sprovodi se uz brutalno vređanje nove izvršne vlasti, uz neskrivenu mržnju koja preti da uskoro preraste u pozive na nasilno rušenje i likvidacije. Ludilo, verska i nacionalna netolerancija su svakodnevni informativni šablon, sa ciljem da ceo navodni javni servis pretvori u jednu veliku „komitsku baladu Jevrema Brkovića“!

A kad novoizabrani premijer pozove Palament da smeni Savjet Radio i televizije Crne Gore i napravi malo reda i zakonitosti na polju informsianja, onda iz rukovodstva javnog servisa krenu bujice tvrdnji da je to nezakonito i suprotno evropskim normama!

Slušajući ih, čovek bi posmislio da su u pitanju borci za ljudska prava i slobode! Čini se da da nisu oni isti ljudi koji su tri decenije gradili kult vođe, ograničavjući slobode izražavanja. U tome ih nije sprečila ni svest da ta sloboda ima i centralnu ulogu u zaštiti drugih prava iz Evropske Konvencije. RTV CG svojski se trudila da zarad osiguranja vlasti jedne familije i jedne partije, ukine sve garancije slobodnog izražavanja i informisanja! A bez garancija prava na slobodu izražavanja koje štite nezavisni i nepristrasni sudovi, nema slobodne zemlje, nema demokratije. Ova opšta konstatacija je nesporna i niko normalan u Evropi je neće poreći!

Trodecenijsko ideološki obojeno, gotovo fašistički nastrojeno informisanje suzbijalo je svako pravo izražavanja opozicionog mišljenja na javnom servisu. Izražavanje mišljenja jeste samostalno pravo ali i komponenta drugih prava zaštićenih Evropskom konvencijom, kao što je sloboda okupljanja, pravo na pravično suđenje, poštovanje privatnog života, savesti i veroispovesti.

Zaštita slobode izražavanja od suštinske je važnosti za demokratski politički proces i razvoj svakog ljudskog bića. U načelu, zaštita koja se daje po članu 10. Evropske konvencije odnosi se na svako izražavanje, bez obzira na njegovu sadržinu, i da li ga distribuira neki pojedinac, grupa, verska zajednica ili vrsta medija.

I najskromnija analiza izbornih procesa ukazuje na jednu proporcionalnu zakonitost u Crnoj Gori. Što je nazovi javni servis više urušavao i ograničavao slobodu saopštavanja informacija to su mogućnosti za slobodne izbore bivali sve manji i manji, a šanse opozicije da se suprotstavi izbornom inženjeringu i krađama ravne nuli. RTV CG tako je na negativan način dokazala da je sloboda saopštavanja informacija od najvećeg značaja za politički život i demokratsku strukturu zemlje. Slobodni izbori nisu mogući ukoliko nema ove slobode. Štaviše, ograničavanje na javnom servisu slobode saopštavanja informacija onemogućava fer izbore, delovanje opozicije i bilo kakvu slobodnu kritiku vlasti koja je najznačajniji pokazatelj slobodnog i demokratskog društva. U takvoj sistuaciji bilo je gotovo nemoguće smeniti režim Mila Đukanovića i ojačati ostale grane vlasti. Poptpisnik ovih redova je kao čovek sa dvodecenijskim iskustvom u raznim telima koja su bavila izbornim pravom, sa punom odgovornošću konstatuje da ne postoji nijedan drugi javni servis u Evropi koji u tolikoj meri i toliko dugo svojom neobjektivnošću i nepoštovanjem minimuma profesionalnih standarda toliko presudno utiče na regularnost izbora na svim nivoima vlasti!

Ni na poslednjim parlamentarnim izborima ne bi bilo smene vlasti da Milo Đukaonović, koji je gazda celog podzemlja i svega nad zemljom u Crnoj Gori, nije poželeo da zavlada i nebom! Da formira svoju partijsku crkvu i otme imovinu koja je osam vekova u vlasništvu SPC. E tu ideju nije mogao da opravda, i spreči biblijskih razmera narodni pokret oličen u litijama, ni najperfidniji i najlažljiviji javni servis na svetu!

RTV CG konstatno je urušavao i pravo na slobodan pristup informacijama! To obuhvata i pravo da se informacije prikupe, i da se traže i provere kroz sve moguće zakonite izvore. Sloboda da se primaju informacije obuhvata i emitovanje televizijskog satelitskog programa na međunarodnom nivou! Svi oni koji bave problematikom medijske pismenosti na primeru RTV CG imaju mnoštvo pokazatelja kako se može manipulisati sa gotovo celim narodom, svim državnim institucijama, njegovom istorijom, tradicijom, kulturom, umetnošću i to sa ciljem da obezbedi dominatan položaj jednom vladaru, njegovoj porodici i partiji i njegovoj crkvi!

Kada bi se neko od stručnjaka koji se bavi evropskim pravom ljudskih prava ozbiljnije pozabavio analizom rada RTV CG u poslednjih desetak godina, sasvim sigurno bi na više hiljada strana morao da opiše sve slučajeve podsticanja na nacionalnu i versku mržnju i diskriminaciju! Evrospka konvencija i presude Evropskog suda za ljudska prava najstrože sankcionišu takve slučajeve!

Stoga je pozivanje čelnih ljudi iz Savjeta RTV CG na standarde međunarodnog evrospkog prava u oblasti slobode informisanja i izražavanja je krajnje licemerno, glupo i neosnovano. Korišćenje slobode izražavanja povlači za sobom dužnosti, poštovanje javnog poretka, zadatih obaveza i međunarodno uspostavljenih standarda kroz međunarodne ugovore, Ustav i zakone!

Onaj ko brutalno krši tuđe slobode i prava ne može se pozivati na sopstveno pravo i slobodu informisanja! Konstantni govor mržnje i diskriminacija Srba i vernika SPC, kao i podsticanje na nasilje u cilju ostvarenja komistskih i montenegrinskih ideja sigurno nije obuhvaćeno zaštitom iz člana 10 Evropske konvencije. Kada postoji namerna i direktna upotreba reči koje šire govor mržnje i koje podstiču na netoleranciju, nasilje i podele, kada se kreira stvarna mogućnost da dođe do nasilja, onda se ne može govori o korišćenju prava na slobodno izražavanje već samo o mogućoj krivičnoj odgovornosti!

Svakodnevni govor mržnje, koji nije izostao ni u Dnevniku na dan Božića, ne može biti zaštićen članom 10. Evropske konvencije. Suludi ataci i pozivi Novaka Adžića, su dno dna kada je u pitanju zaštita ljudskih sloboda i prava. Nema sumnje da je to i suprotnosti sa domaćim zakonodavstvom!

Zakon o Nacionalnom javnom emiteru Radio i televizija Crne Gore je usvojen u leto prošle godine takođe, ne pruža potporu ovakvom delovanju RTV CG. Savjet RTV CG, generalni direktor, glavni i odgovorni urednik najmanje su samostalni i nezavisni u svom delanju. Svi oni se ponašaju kao klonirani partijski podanici Mila Đukanovića. Od proklamovane nezavisnosti RTV Crne Gore nema ni jednog jedinog traga, ni pomena. Profesionalni standardi i programska pravila na RTV CG gotovo da više i ne postoje. Naizgled ne postoji ni mogućnost da se na efikasan i delotvoran način sprovede postupak odgovornosti zbog nezakonitog i nesavesnog rada, širenja govora mržnje i salvi uvreda i kleveta na račun nove vlade i premijera Krivokapića. Predsednik Vlade i predsednik Skupštine se vređaju i na taj način što se u informativnim emisijama prvo emituju informacije o retuširanom navodno vladici Borisu iz CPC, a potom ljudi koji na čelu izvršne i zakonodavne vlasti!

Pomenuti Zakon napisan je tako da bude kamen o vratu demokratskim procesima jer, nemoguće je smeniti najodgovornije ljude iz Savjeta RTV CG zbog nesavesnog i nezakonitog rada. Parlament u kojem je Đukanović imao većinu, uspeo je da zaštiti svoje udarno oružje, poganu i neobjektivnu, jednostranu i neprofesionalnu RTV CG, tako što je usvojio je normu članu 45, prema kojoj Skupština razrješava člana Savjeta ako:

1) se utvrdi da je prilikom imenovanja dao o sebi netačne podatke ili je propustio da iznese podatke i okolnosti koji su bitni za imenovanje;

2) ne prisustvuje sjednicama Savjeta u periodu dužem od šest mjeseci;

3) je u toku trajanja mandata nastupila neka od okolnosti iz člana 29 ovog zakona;

4) zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nije u mogućnosti da obavlja dužnost člana Savjeta u periodu dužem od šest mjeseci.
Odmah je uočljiv izostanak nezakonitog i nesavesnog rada kao razloga za razrešenje. Taj razlog je predviđen u gotovo svim drugim organima i telima čak i članove Sudskog savjeta!

Legitimno je pravo da usvoji Zakon o izmenama i dopunama Zakon o Nacionalnom javnom emiteru Radio i televizija Crne Gore i propiše i nezakonit i nesavestan rad kao razlog za razrešenje.

Ima i onih stručnjaka iz oblasti ustavnog prava i evropskog prava, ljudskih prava koji savetuju Skupštini Crne Gore postupak razrešenja člana Savjeta po osnovu direktne, neposredne primene Ustava Crne Gore.

Ustav Crne Gore propisuje Zabranu izazivanja mržnje, člana 7, kojom se zabranjeno je izazivanje ili podsticanje mržnje ili netrpeljivosti po bilo kom osnovu.

Ustav Crne Gore propisuje i Zabranu diskriminacije, kroz član 8, u kojem se ističe da je zabranjena svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu.

U borbi protiv diskiriminacije Ustav daje pravo na uvođenje posebnih mera koji su usmerene na stvaranje uslova za ostvarivanje nacionalne, rodne i ukupne ravnopravnosti i zaštite lica koja su po bilo kom osnovu u nejednakom položaju.

Za ovu neposrednu tj. direktnu primenu Ustava Crne Gore od značaja je član 10, koji propisuje Granice sloboda i to na sledeći način:
„U Crnoj Gori slobodno je sve što Ustavom i zakonom nije zabranjeno. Svako je obavezan da se pridržava Ustava i zakona.“

Činjenica da su članovi Savjeta RTV CG, generalni direktor i glavni odgvorni urednik nemilice krše pomenute ustavne norme, to Skupština Crne Gore ima legalno i legitimno ovlašćenje i pravo da smeni članove Savjeta RTV Crne Gore i generalnog direktora zbog izazivanja mržnje, diskriminacije i prekoračenja granica sloboda. Bilo bi legitimno i legalno uspostavaljanje narušenog ustavnog i pravnog poretka i sa aspekta evropskog prava ljudskih prava.
Sada su Skupština Crne Gore i parlementarna većina na potezu jer, u suprotnom sa ovakvim RTV CG ne mogu se nadati ničem dobrom, a pogotovo ne uspostavi demokratije, pravne države i sigurnosti! Pravo da predlože uvođenje posebnih mera i razrešenja u Savjetu RTVCG po hitnom postupku imaju Vlada ali i poslanici! Čist mazohizam je trpeti postojeće stanje stvari! Krajnje je Vreme za delanje, a mudra izreka Alana Lekejna opominje vladajuću većinu:

„Vreme je jednako životu, stoga, upropasti svoje vreme i upropastio si svoj život ili vladaj svojim vremenom i vladaćeš svojim životom.“